U radu sa velikim brojem klijentkinja, koje jesu zadovoljne poslom koji rade, i primanjima koja imaju, i odnosom sa kolegama, u trenutku kad počinjemo rad 1:1, ili se prvi put srećemo tokom izrade natalne karte, u trenutku kad im postavim pitanje- jesu li zadovoljne svojim životom, dobijem, kratak i jasan odgovor: ne.
I tako kreće otkrivanje šta je uzrok tom NE: umor, preopterećenost, premalo slobodnog vremena, osećaj da nisu korisne društvu, ili možda da nisu dovoljno cenjene i poštovane. I sada već, nakon mnogo istovetnih odgovora, znam, da je najvažniji, i najčešći odgovor: nisam se emotivno ostvarila, nisam emotivno ispunjena, nemam podršku partnera, nemam partnera (a htela bih).
I tako smo došle do najvećeg paradoksa današnjice: žene su se izborile za pravo glasa, za (skoro pa) jednake plate koje se daju muškarcima, zauzimaju sve važnije i više korporacijske položaje, zarađuju veoma visoke plate (i za srpske i za svetske uslove), većina više ne zavisi od svojih muževa, kao ni od potencijalnih ljubavnih partnera. Ali se osećaju (ili i stvarni jesu)- SAME i usamljene (čak i kad imaju emotivnog partnera). Kako se i šta desilo?
Šta se dešava? Kao da je ljubav otišla negde, daleko od nas.
Gde je uzrok?
Žene su dobile pravo glasa, pravo da budu zaposlene, pravo da primaju plate. Samim tim što žene mogu same da sebe izdržavaju, imaju veća očekivanja u odnosu na muškarce koje sreću. I imaju više muških osobina, koje nisu bile tipične ženama pre samo vek ili dva: agresivnost, takmičarski duh, rad pod pritiskom. I šta očekuju? Da nađu muškarca koji je više muževan od njih. Težak zadatak smo postavile pred današnje muškarce. I oni se ne snalaze u novoj postavci odnosa snaga.
Zato je moj savet, svim divnim ženama, da priznaju i prihvate situaciju kakva jeste, i da budu sa nekim zato što im je sa njim PRIJATNO I LEPO da provode vreme, a ne zato što od njega nešto očekuju.
Kako se to postiže? Tako što žene gaje svoju ženstvenu stranu, i čine sebi sve ono što mogu (u materijalnom smislu). I tako što dozvole muškarcima da ponovo budu muškarci (sa onom svotom novca koju imaju), i prime sve ostalo što od njih mogu da prime.
Tu postoji velika razlika u izjavama:
NIKO MI NE TREBA, SVE MOGU SAMA (Univerzum čuje-da ti ne treba niko).
SVE MOGU SAMA, IPAK, TREBA MI MUŠKARAC ZA SEKS, LJUBAV, NEŽNOST I ZAJEDNIČKO PROVEDENO VREME, I PORODICU.
Zaključak se sam nameće: SREĆNE I OPUŠTENE ŽENE PRIVLAČE MUŠKARCE DA BUDU U NJIHOVOJ BLIZINI.
CELOVITOST STVARAMO I NOSIMO SAME (MIR I OPUŠTENOST), ALI NAM TREBA SJEDINJAVANJE SA SUPROTNOSTIMA (RAZLIČITOSTIMA).
Da li to što smo celovite znači da nam muškarac NE TREBA, i da sve možemo same? NEEE! To samo znači da ga nećemo opterećivati onim što same sebi možemo da učinimo. I još mnogo važnije, nećemo očekivati od njega da nam skine zvezde sa neba, da bude naš SUPERheroj, da nam spase život, da nas učini srećnom, već da nam bude partner.
Time otvaramo sebi priliku da se ostvarimo i u emotivnom životu, i budemo još ispunjenije, radosnije i uspešnije.
Pozivam vas da u sebi potražite sve prepreke da se već danas osećate emotivno ispunjenom, sa partnerom koga imate, ili da pronađete u sebi sve otpore koji vas sprečavaju da nađete partnera sebi i ostvarite se i u emotivnom odnosu. Tu sam da vam ubrzam taj put pronalaženja svog ispunjenijeg emotivnog života, kroz 1:1 razgovore.
Fb: @snezanaprokiclifecoach, http://www.ljubizivot.rs/Usluge/PartnerskiOdnosi
Originalno objavljeno na protalu Čarobni štapić u oktobru 2017:
http://www.carobnistapic.com/2017/10/12/emocije-i-karijera/