Nema je već šest meseci da mi kaže: „Nisi mi se danas javila. Jel sve u redu?“ Da me pita šta čitam, koju muziku slušam, šta sam novo naučila. I da, da me pita šta sam jela. „ Mnogo se nepravilno hraniš. Treba kašikom da jedeš više. Šta da ti spremim? Nemoj mama ništa, samo pođi sa mnom svake nedelje na liturgiju, da se zajedno pomolimo za zdravlje i spasenje“.

Nedostaje mi svaki dan. I mnogo puta u toku dana je citiram, ispričam ponešto iz njenog života. Samo ponekad zaplačem. Više od nedostajanja, neog od tuge što je nema. Znam da je otišla onda i na način kako je htela. Velika majka koja se sklonila da ne bi bila na teretu. Postavila mi je te noći nov visok standard života i umiranja. Kad je osetila nemoć, otišla je brže da nam ne bi smetala. Te noći, zamolila sam Boga i sad ga molim svakog dana: „ Bože, molim te da živim samo donde dok mogu sebe i druge da poslušam“, tako je ona živela i umrla.

Znam da je neću zaboraviti dok je živa. Nadživela je svoje roditelje, majku 33 godine, oca 30 godina. I nije bilo dana da ih nije spomenula. I sestru  i sestrinu pokojnu decu, i braću, i tetke. Bila je vezana za pretke, za sve tužne njihove priče i sve njihove snage, ponose, radosti. Znam da sam toliko duboko ušla u priču isceljivanja sećanja prošlosti predaka baš zbog nje i  njenih priča iz prošlosti.

Dogovorile smo se da mi i u sledećem životu bude mama. Samo da se ovog puta sećam ko je čim se rodim, da ne bi provele više od 40 godine u prepirkama i zameranjima, već samo u ljubavi i dubokoj zahvalnosti za sve što je učinila za mene. Jer samo život da mi je dala, bilo bi dovoljno. A naterala me svojom snagom, upornošću, istrajnošću i posvećenošću da se stalno poboljšavam, iz dana u dan. Možeš ti to bolje, ljutila se kad nisam onoliko dobra koliko je ona mislila i znala da mogu. Moji uspesi su joj se podrazumevali, tražila je falinke, da ih uočim i ispravim.

Žao mi je što si otišla prerano i tako brzo (iako si imala 79  godina, prerano je bilo za sve nas).

Molim te oprosti mi za sve naše prepirke, nadmudrivanja, i sve suze koje si prolila zbog moje žustrine.

Hvala ti što si bila moja majka, i za sve što si me naučila i podarila mi, i što si bila moja podrška, što si mi čuvala strah i terala me napred, uvek.

Volim te i voleću te uvek, i vidimo se i volimo se u sledećem životu! 8.6.2017.