Predavanje održano 13.9.2016 u Naučnom centru za istraživanje nasleđa Nikole Tesle
Govornici: Snežana Prokić, trener životnog razvoja i poslovnih veština, www.ljubizivot.rs
Lola Tomić, Professional Coach, NLP master, kao specijalna gošća
Fotografije možete videti u photo albumu:
https://www.facebook.com/ljubizivot/photos/?tab=album&album_id=801225503353680
Znate li ljude oko sebe, ili ste i vi bili u situacijama da vas pogađa kad neko, od koga smo nešto očekivali, ne uradi to što smo mi očekivali? Takođe, često ne dobijemo zahvalnost za ono što smo učinili za druge.
Možemo li da promenimo ljude oko sebe, ili moramo da se držimo onog: možeš SAMO SEBE da menjaš? Treba li da kažemo šta nam treba i šta očekujemo, bez obzira na naš strah kako će druga strana da odreaguje? I kako to da kažemo, a da ne pogoršamo odnos?
Da li očekivanja u nama proizvode povređenost ili usamljenost?
Da li ako postanemo ravnodušni, bezosećajni, tad nemamo očekivanja?
Ovo su neki od odgovora:
ŠTA JE OČEKIVANJE?
Iščekivanje, nadanje, verovanje da će se nešto dogoditi. Čekanje da se stvari dese, bez našeg uticaja tj akcije. Na taj način, bilo da očekujemo od sebe, ili od drugih, moć prepuštamo ili drugoj osobi, ili okolnostima (događajima, sudbini, čudu, čarobnom štapiću). Vezujemo se za očekivanje I divno je kad se desi! Obradujemo se nakratko ili pomislimo: ZNALA SAM! Ali kad se ne desi, razočaramo se. Kad nešto očekujemo, mislimo da ćemo se BOLJE OSEĆAMO kad se nešto desi!
KADA I KAKO NASTAJU OČEKIVANJA?
Čim se rodimo, nemoćni smo I zavisimo od mame i tate ili ostalih ukućana. Da nas nahrane, napoje, prepoviju i čuvaju. I to su godine BEZUSLOVNE ljubavi i podrške. Mame se ne pitaju da li treba da okupaju i nahrane bebu, da je prepoviju. Da je nauče da sedi i hoda, da jede sama, da se obuče i obuje, da nauči da čita i piše…i mi se naviknemo da se ta bezuslovna ljubav I podrška podrazumeva. I to očekujemo dalje, celog života. TO JE UZROK TJ POTREBA očekivanja- da PONOVO dobijemo BEZUSLOVNU LJUBAV I PODRŠKU, PAŽNJU I SVE ONO ŠTO NAM TREBA i tako ponovo postanemo BEZBRIŽNI I RADOSNI!
Prva ODBIJANJA tj neispunjenje BAŠ svake naše želje, takođe dolaze od onih koji su nas bezrezervno voleli i vole, ali ne mogu BAŠ sve naše želje da ispune. Setite se koliko puta ste čuli u detinjstvu: Nemam novca danas, kupiću ti sutra. Nema više igranja, vreme je da spavaš. Ostavljamo te kod bake i deke preko leta, mama i tata moraju da rade da zarade novac da bi tebi mogli da kupe igračke.
Druga odbijanja kreću u obdaništu i školi i oko obaveza u školi: ne možeš da sediš sa Milicom, ti si najviši u odeljenje a ona treba da sedi u prvoj klupi… Nisi uradio domaći, sad si kažnjen, nema da ideš napolje da se igraš. Tad kreću očekivanja od nas samih: MORAM DA BUDEM SAVRŠEN, da bih dobio ono što želim i što mi treba.
I tako mi već od malih nogu naučimo da ne mogu da nam se ispune sve želje, kao i da je ispunjenje želja USLOVLJENO, i da je LJUBAV uslovljena. Ako uradiš to, dobićeš ovo. Ako budeš dobro učio školu, slaćemo te na more, kupićemo ti bicikl… ako budeš ljubazna, i činiš ljudima, ljudi će te voleti JER IM ČINIŠ.
Ali to nas ne sprečava da I dalje celog života, OČEKUJEMO da nam se desi PONOVO BEZUSLOVNA ljubav (kao u prvih godinu dve dana života) I da nam ljudi (ljubavni partneri, rođaci, prijatelji, kolege, naša deca) čine bezuslovno i da nam daju ono što nam treba, čak i ako im ne kažemo šta nam treba. Još ako smo mi (opet u detinjstvu) naučeni da, ako dajemo (osmeh, zagrljaj, poljubac ili materijalne stvari I usluge), onda onaj sa druge strane takođe nama treba nešto da da zauzvrat, tek tu nastaju očekivanja.
KADA VOLIMO NEUSLOVLJENOM LJUBAVLJU, i dozvoljavamo sebi da se zaljubimo?
Dok smo osnovna i srednja škola ine razmišljamo da li je ta osoba BAŠ prava prilika za brak i porodicu (već samo da li nam se sviđa), dozvolimo sebi da se zaljubimo, patimo ako nam nije uzvraćeno, ali dozvoljavamo sebi zaljubljivanje.
U Americi su iz godine u godinu rađena ispitivanja ljudi (različitih rasa, interesovanja, različitih materijalnih obezbeđenosti), koliko će da se svide jedno drugom, nakon 10 minuta razgovora, zagrljaja, držanja za ruke i poljupca u mraku, gde mogu da pričaju o opštim temama, svojim interesovanjima itd. Dok je još bio mrak, 94% ljudi je odgovorilo: Da sviđa mi se i želim sa njim da izađem na prvi sastanak. Nakon paljenja svetla, i gledanja druge osobe preko puta, procenat se smanjio na manje od 30%. Boja kože, fizički izgled I materijalni uslovi su uticali na promenu mišljenja. I to se pokazuje iz godine u godinu. Ljubav je uslovljena spoljnim okolnostima.
KADA SU OČEKIVANJA DOBRA?
Onda kada nas motivišu da radosnije, upornije brže, bolje, posvećenije stignemo do ostvarenja svojih ciljeva, i da NE PADNEMO onda kad se pojave prve prepreke. To su jedina dobra očekivanja, ona koja nas RADUJU! Jer JEDVA ČEKAMO da ostvarimo svoje snove!
KADA OČEKIVANJA NISU DOBRA?
Očekujući od sebe više, bolje, jače, kvalitetnije, stvaramo sebi STALAN pritisak (Možeš ti to bolje, jel da?). Još ako očekivanja od nas samih nisu praćena našom sopstvenom akcijom i doslednošću menjanja, to onda može voditi u konstantnu anksioznost.
Očekujući od drugih, njima predajemo moć da nešto sami uradimo za sebe. A kao što smo mi nesavršeni i vrlo često sebe samo-sabotiramo, takvi su i svi drugi ljudi. Svako očekivanje koje nije ostvareno postaje jedan gorući problem. Kako rastu očekivanja rastu i problemi. Brige koje donose očekivanja svakim danom gomilaju se i čine nas umornijima, istrošenijima, očajnijima i nesretnijima.
KOJA SU NAJČEŠĆA OČEKIVANJA OD SEBE?
„ Ja bi trebalo da sam mršavija (ili lepša ili uspešnija)”
“Hoću da se zaljubim. Hoću da mi se sviđa, da osetim leptiriće, da bih mogla da budem sa njim”
“Neću sledeći put ponoviti istu grešku”
“Neću više da budem ostavljena i prevarena”
“Čim budem imala pravog (idealnog) partnera, on će me učiniti potpunom!”
KOJA SU NAJČEŠĆA OČEKIVANJA KOJA IMAMO OD DRUGIH?
„Moja majka treba da me razume”
“Moj otac je trebao da ravnomerno podeli nasledstvo, a ne da sve ostavi drugoj ženi”
“Moji roditelji mi nisu dali dovoljno nežnosti, ljubavi I pažnje dok sam bio mali, i nisu mi ostavili nasledstvo, nego moram sam sve da stvaram”
„Ljudi bi trebalo da budu ljubazniji”
„Moj suprug (ili supruga) treba da se složi sa mnom”
„Ti treba da nađeš posao”
“Želim da budeš sretan”
“Treba da budeš tačan”
“Treba da završiš fakultet”
“Hoću da moj partner bude normalan prema meni”
“Deca i muž treba da me poštuju za sve ono što sam za njih uradila. Žrtvovala sam se za njih, a oni ni hvala da mi kažu”
“Po ceo dan rintam na poslu, pa kod kuće, a muž samo dođe s posla i ostatak dana presedi u fotelji ispred TVa)”
“Moja deca treba da uvek budu dobro raspoložena, da uvek budu najbolja u školi, da nikad ne zabrljaju, da budu zahvalna na onome što dobijaju, da se pristojno ponašaju, da ignorišu način na koji se ja ophodim prema partneru I on prema meni (naše je pravo da se svađamo pred njima), da uvek opraštaju sve moje ispade (I kad se na njih izvičem, iako sam ljuta na neke druge a oni su samo tu), da rade sve ono što im kažem, a ne ono što ja pokazujem svojim primerom (ja sam ih rodila, ima da me slušaju!)”
“Moj šef treba da VIDI šta ja radim I da me pohvali I da mi povišicu, a ne da ja samu sebe hvalim. Kako to da oni hvalisavci koji ništa ne rade napreduju, a ja dobijam sve više I više posla (tovari me sve više), a još mi I smanjuje platu”
“Hoću da me moj partner voli baš onakvu kakva jesam (a ne da mi on zadaje šta na sebi treba da promenim)”
“Hoću da me moj partner voli iako ja ne volim sama sebe (ne volim svoje telo, svoj posao, svoje roditelje): Devojka ružna tužna I dužna traži momka suprotnih osobina. Šifra” spremna za brak” je oglas sa fejsbooka.
“Očekujem da on mene voli ONOLIKO I NA ISTI NAČIN koliko i ja njega volim”
“Očekujem da ako se ja zaljubim u njega, da će i on da se zaljubi u mene”
“Ako je oženjen, i zaljubi se, da će da se razvede i oženi sa mnom, pa obećao mi je…”
“Da znaš šta meni treba (da mi čitaš misli)”
“Da ako ja tebi činim, i ti meni činiš”
“Da mi kažeš hvala i da budeš zahvalan za sve što ti činim”
“Da mi budeš podrška i sigurnost, uvek, kao što bih ja bila tebi”
“Da me voliš onako kako meni treba”
“Da mi budeš veran, na isti način kako sam ja verna tebi”
“Da sve ono što ja mogu (da volim duboooko I iskreno, da dajem i primam), možeš i ti”
MOGU LI OČEKIVANJA KOJA IMAMO OD SEBE I OD DRUGIH DA NESTANU?
Možemo li da isprogramiramo sebe da NIŠTA NE OČEKUJEMO? Da, možemo. Kratko i jasno. Svaka promena je moguća i veoma korisna! Promena naših NAVIKA (uverenja, očekivanja, ponašanja, sposobnosti) je MOGUĆA, bez obzira kad ona nastala. Da li ćemo tako postati bezosećajni? Ne, samo ćemo postati SVESNI SVOJIH POTREBA I pro-aktivno ćemo živeti život (ispunjavajući ih sami sebi uglavnom).
KAKO NEMATI OČEKIVANJA?
- Korak- Prihvatiti stvarnost onakva kakva jeste. Od “prekopavanja“ prošlosti, osude sebe i drugih, za sva naša dosadašnja očekivanja, vajde nema. Krivica nam služi samo da sagledamo KAKO SMO MI MOGLI DRUGAČIJE DA ODREAGUJEMO u datim situacijama, I da SLEDEĆI put kad se nešto desi, PRIMENIMO naučeno! Drugo, danas je dan (prvi od svih sledećih) kad možete da PODVUČETE crtu svog života u ZAHVALITE SE ZA CEO DOSADAŠNJI ŽIVOT I SVE U NJEMU! Pozivam vas da napišete sve ono što imate već, i na čemu ste zahvalni (život, telo, lepota, zdravlje, vazduh, voda, struja, Sunce i Mesec, hrana, piće, odeća, obuća, krov nad glavom, roditelji, partner, deca, posao, plata ili bilo koji izvor prihoda, prijatelji, škola koju ste završili, sloboda, stvari koje posedujete i volite, svi uspesi koje ste postigli, znanja i veštine i iskustvo koje imate).
“Ako promenite očekivanja u zahvalnost onom što već imate, Vaš život se promenio nabolje istog trenutka” Tony Robbins
Kako nastaje teskoba od očekivanja koja imamo? Onda kada želimo da stvarnost bude drugačija nego što jeste, je beznadežno. Sav stres koji osećamo je uzrokovan sukobom sa onim što jeste. To kaže “Rad” Byron Katie.
4 najvažnija pitanja koja sebi možemo svaki put da postavimo kad nam neka misao izazove nelagodu je:
1.Da li je to istina? (Da ili ne. Ako je odgovor ne, pređite na 3. pitanje).
2.Možeš li sa apsolutnom sigurnošću da veruješ da je to istina? (Da ili ne).
3.Kako reaguješ dok misliš na svoje uverenje?
4. Ko bi bila ti bez ovog uverenja?
Zapišite: Ovo uverenje me ograničava zbog… Želim da budem…
Način izmene tih uverenja je putem IZVRTANJA:
1.Sam sam sebi to uradio.
2.Njemu sam uradio.
3.On mi nije uradio.
4. Moje misli su mi uradile.
Pronađite bar tri konkretna, iskrena primera koji pokazuju kako je svaka od 4 preokrenute misli istinita za vas u ovoj situaciji.
Moje novo uverenje koje me podržava je sledeće: (Zapišite ga!)
2. Korak -razdvojimo očekivanje od potreba
Treba da postavimo sebi pitanja: da li je ono što očekujem od sebe STVARNO ono što MENI TREBA i želim (ili su to nečije tuđe želje i htenja, ili je okruženje takvo da ja TREBA da se uklopim ako želim da me prihvate)?
U slučaju da meni ništa ne znači da završim fakultet koji su mi mama I tata izabrali (na primer), ja neću biti motivisana da ga završim.
Tek ako mi nešto STVARNO treba, ako to želim svim srcem, ako verujem da taj cilj mogu da ostvarim, ja ću se potruditi, raditi, biti motivisana, uporna, posvećena I disciplinovana da dobijem ono što mi treba. I tad ću postaviti CILJ (slika ostvarenja moje želje negde u budućnosti, u tačno zadatom vremenskom okviru (na primer, u martu 2017 ja imam napisanu i objavljenu knjigu o Srodnim dušama), videti koje resurse imam, napraviti akcioni plan, i krenuti u akciju. I nijedna prepreka me neće zaustaviti da dođem do mog cilja! Više o tome kako ići ka svom cilju:
http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/49
Vežba: zapitajte se: da li ovo treba MENI odrasloj ILI maloj MENI, koja traži bezuslovnu pažnju, ljubav, podršku? Ako treba maloj MENI, zamislite je ispred sebe i dajte joj ono stvarno šta joj treba.
Prilažem link sa vođenom meditacijom isceljivanja našeg unutrašnjeg deteta Ane Bučević:
https://www.youtube.com/watch?v=gHp3O9VDeQQ
Drugo pitanje: da li živim po konceptima holivudskih filmova, bajki ili balkanskih priča, ili meni STVARNO treba nešto od partnera, dece itd?
(Primer: da li meni STVARNO treba da me partner zove svaki dan, ili to piše u svim časopisima i knjigama pa i ja očekujem da se on tako ponaša? Jer ako mi STVARNO treba poziv svaki dan, kako sam živela BEZ NJEGA, tj dok on nije bio deo mog života?
Primer 2: Da li meni STVARNO treba da mi deca kažu HVALA za sve što sam radila za njih, tj, da li sam ja to radila da bi oni meni REKLI HVALA, ili zato što želim da NJIMA olakšam život?
U slučaju da nam nešto STVARNO TREBA (i ne možemo SAMI sebi da damo to što nam treba), onda treba to i da KAŽEMO.
3. Korak –razdvojimo očekivanje od želja da neko bude onakav kakav mi hoćemo da bude
“Kad se žena probudi iz sna I priseti se svojih potreba, muškarac će se više potruditi i poželeti da joj pruži više nego što joj je pružao dotad” Dr Džon Grej u knjizi “Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere”
Postavimo sebi pitanje: da li ja očekujem da moj partner, šef, roditelji, deca, prijatelji budu onakvi kakvi JA HOĆU DA ONI BUDU tj onakvi kakvi smo ih mi zamislili u SAVRŠENOJ VERZIJI njih samih, bez obzira na njihovo vaspitanje, fizičke, mentalne i emotivne mogućnosti, ILI znamo I SVEDOČILI smo da oni to mogu, ali NAMA neće da učine?
Ovde ću dati istinitu anegdotu kad su se srele dve prijateljice posle 20tak godina neviđanja. Jedna pita drugu: kako su ti sin I ćerka? Ova odgovara: Ćerka mi se super udala! Muž joj sve pomaže u kući, zajedno rade sve, čak joj donosi I doručak I kafu u krevet. A sin? U, njega uhvatila neka lenja rospija: sve on radi po kući, čak joj i doručak sprema!
U slučaju da vi verujete da ONI MOGU, za svaki slučaj im pokažite KAKO nešto treba da urade, ili radite zajedno sa njima!
U slučaju da se ispostavi da oni NE MOGU ILI NE UMEJU, znate da ste uradili šta je do vas (ne merite druge ljude iz pozicije ŠTA VI MOŽETE, UMETE I JESTE SPREMNI DA URADITE ZA NEKOG, već šta osoba preko puta vas ume i može. Meriti ribu po tome koliko brzo može da se popne na drvo, slično je da očekujete od svoje dece da imaju sluh I da još I žele da se bave muzikom kako I vi, iako to njih ne interesuje uopšte. Isto važi iza izbor fakulteta za koji vi mislite da je za njih najbolji).
Pritom mi je jako važno da napomenem, da od muškaraca njihovu pažnju i usluge treba da tražite kroz izražavanja AKCIJE (Mars) koju treba da urade (Dragi, molim te da me saslušaš I ćutiš, ne treba mi rešenje mog problema, molim te izmasiraj me boli me vrat, molim te zagrli me i poljubi, molim te baci đubre, sredi ostavu, popravi vodokotlić, kupi hleb I mleko, plati račune), a ženama možete da tražite iI iskazivanje EMOCIJA (Venera) (treba mi tvoja podrška I bliskost, tvoja pažnja…)I izvršavanje akcija.
4. Korak: sagledati koje potrebe možemo sami sebi da zadovoljimo
Pošto smo dok smo bili mali dobijali bezuslovno ono što nam treba, ponekad (ili često) tražimo od druge strane u odnosu SVE, vrlo često i ono što sami možemo sebi da učinimo, ili može da nam učini neko drugi (možda ne UVEK, ALI ponekad vredi “raspodeliti “ sve ono što mogu drugi da nam učine I “rasteriti” očekivanja od samo jedne osobe.
Primer: meni treba da se svaki dan viđam sa novim momkom. Zašto? Da me grli, ljubi, da se šeta sa mnom, da me sluša I da pričamo, I da me podržava u svemu što radim, da otputujemo zajedno svaki vikend, I za seks. Sve sem seksa, mlada dama može da dobije od svoje mame, prijateljica, rođaka. Ne kažem da ne treba da traži sve od momka, ali ako on nema ISTE POTREBE I PRIORITETE, treba da svoje očekivanje smanji na onu meru koju on može I hoće da ispuni, a da se ne duri i ljuti I stvara pogrešne PRETPOSTAVKE (on me ne voli, on se nije zaljubio, njemu nije stalo do mene). Njoj je proritet nova ljubav, veza, iskazivanje emocija, a on jepod stresom na poslu (I ma koliko se raduje njihovoj novoj vezi, naročito kad zajedno provode vreme), I nije sposoban da misli o njoj po ceo dan.
5. Korak: IZREĆI potrebe i očekivanja onima od kojih očekujemo da zadovolje potrebe koje ne možemo sami Ništa se ne podrazumeva, I nama ljudi NE MOGU da čitaju misli. Kako I kada im reći šta nam treba I šta očekujemo?
- Pre nego počnete razgovor, oraspoložite se, evo kako:
https://www.youtube.com/watch?v=WaxeWqy3pqo
- Treba da smo i mi i osoba preko puta nas MIRNI (NE NIKAKO u trenucima kad smo ljuti I kad bi mu/ joj svašta rekli). Svađom I konfliktom ne može ništa da se postigne, jer osoba premo puta nas je u “gardu” (princip: bori se ili beži ili uloga žrtve “jadna ja”) I uradiće suprotno od onog što bi mi hteli, ili će da kaže, da hoću, samo da bi smirila svađu.
- Reći: Volim te i divno je što si deo mog života. Tvoje ponašanje (ne nikako: Ti me nerviraš, iritiraš itd jer to povređuje čovekov identitet čoveka, muškarca ili žene) (na primer to što mi ne pomažeš u kućnim poslovima) mi smeta, jer (ovde reći razloge na primer) pored mog posla i brige o deci, imam još i to da radim, i uveče sam umorna i nisam raspoložena za (seks, izlaske itd). Kad bi mi pomagao, mogli bi uveče zajedno da se šetamo i provedemo više vremena zajedno. Na taj način ću ja biti zadovoljnija I odmornija I bolja I sebi I tebi I deci.
Isto ovo važi za LJUBAVNA OČEKIVANJA. Mirno i lepo objasniti ono što nama treba (volela bih da se čujemo svaki dan jer bi mi to pokazalo da misliš na mene, volela bih da se češće šetamo jer volim da se šetam sa tobom, itd…
- Zamoliti osobu preko puta za njegovo/njeno razmišljanje o toj temi. Šta ona misli, šta njoj treba, da li ono što mi tražimo je previše za nju? Jer tek kad kažemo ono što nama treba, sigurni smo da smo uradili sve što je do nas. I tek kad od druge osobe dobijemo potvrdu da je razumela šta je to što smo želeli da joj kažemo, znamo das mo uradili najviše što smo mogli.
6. Korak LJUBAVNA OČEKIVANJA
Vrlo često, posebno devojke, koje dolaze kod mene na razgovore, prvo pitanje postave: GDE I KAD ĆU SRESTI čoveka svog života, I KAD ću da se udam? Da im pogledam u natalnu kartu i trenutne zvezde, I da im “proreknem” budućnost. I tada kažem njima: Ne “programirajte” sebe kad i gde će to da se desi, i kako će momak da izgleda. Jer onda možete da prođete pored njega i ne primetite ga, mesec dana ranije od “zakazanog termina sa sudbinom”. I svima vama sad kažem, koji želite da sretnete nekog novog: OTVORITE SVOJE SRCE, OSMEHNITE SE SVAKOM KOGA SRETNETE, I ponašajte se KAO DA ĆETE SVOJU SRODDNU DUŠU SRESTI DANAS.
U prilogu je moj tekst o tome kako se spremiti za susret sa svojom srodnom dušom:
http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/62
I šta kad ga sretnemo? KAKO DA GA NE OTERAMO OD SEBE PRETERANIM OČEKIVANJIMA? Prvo, osetiće čovek da mu devojka sprema “klopku” tj mrežu da ga uhvati u bračne vode. Drugo, još gore, ako devojka već na prvom sastanku kaže: “ja hoću ozbiljnu vezu, hoću da se udam i da rađam decu. Ako nisi za to spreman, ZDRAVO tj ZBOGOM!” Znači, to ne treba reći na prvom sastanku (ne nikako!). Dozvolite jedno drugom da se upoznate!
Drugo, počnete da se zabavljate, I vi bi već posle par nedelja da vas on zaprosi (to su vaša očekivanja). I onda kreće nervoza: što nije, možda mu se ne sviđam, itd.
JEDINA vežba za koju ja znam da uspešno funkcioniše da ne “smorite” I sebe I momka tim očekivanjima, je, da kad god pomislite na njega I kad ste sa njim, umesto njegove slike u svojoj glavi “prelepite” sliku nekog bivšeg momka koji vam se I dalje sviđa, ali znate da sa njim nikad više ne biste bili u vezi. To je način da ne oterate od sebe momka kome treba neko vreme (mogu da budu meseci, ili godine), da shvati da želi da se oženi sa vama.
7. Korak. Ostati miran ako osoba preko puta kaže: neću, ne mogu, nemam kapacitet, ne želim, kasnije, sutra, hoću (a ne uradi itd). Kako ostati ravno-dušan (a ne bezosećajan)?
Zašto sam ja protiv bezosećajnosti? Ljudi koji su bili povređeni, prevareni, izdani, ostavljeni u prethodnim vezama, dolaze kod mene da se RAZVEŽU I da NIKAD VIŠE nemaju NIJEDNO OČEKIVANJE I EMOCIJE ka svim novim potencijalnim partnerima (Neću više da me boli, neću više da patim, hoću da iščupam svoje srce, da živim kao robot!) U tom trenutku, to izgleda kao NAJBOLJE rešenje. Samo što zaborave da JEDINO ljubav daje radost I zahvalnost životu, I nema jedna tačka koja se odnosi na partnersku ljubav, a ostatak tela na sve ostale vrste ljubavi. Jdnom iščupano srce postane ledeno I ceo život sasvim gubi smisao. Razvezivanje izvodim rado, I ceo postupak se izvodi u trenutku sećanja gde je ljubav bila NAJJAČA, jer sećanje na tu osobu će nadalje da nas hrani, a ne truje.
U slučaju da SMO I DALJE u kontaktu sa osobom od koje imamo očekivanje koje on ne ispunjava, predlažem RAVNODUŠNOST.
Vežba postizanja ravnodušnosti se sastoji od razbijanja uverenja da naše očekivanje MORA DA se ispuni. Napišemo 2 papirića:
- Dozvoljavam sebi da moje očekivanje MORA da bude ispunjeno
- Dozvoljavam sebi da moje očekivanje NE MORA da bude ispunjeno
U svaku ruku stavite po jedan papir I NAIZMENIČNO čitajte jedan pa drugi papir. Pratite svoje emociije I osećaje u telu (uznemirenost, ljutnju, nemir, nemoć, patnju, mir, radost, zadovoljstvo, likovanje). I ponavljajte onoliko puta koliko treba (maker to bilo I 100 puta) da osetite isti osećaj (emociju) pri izgovaranju OBE rečenice. Na taj način ste postali RAVNODUŠNI ( a ne bezosećajni).
8. Korak. Energetska vežba ZAMIŠLJANJA davanja osobi ono što joj treba da bi ispunila naša očekivanja
U slučaju da vam je JAKO važno da osoba preko puta vas IPAK ispuni vaše očekivanje, od sad, do trenutka dok ga ne ispuni, makar to trajalo narednih 10 godina, energetski, zamišljanjem, možete da joj dajete ono što njoj treba.
Primer: vašem detetu treba hrabrost, istrajnost, koncentracija, želja za učenjem da bi učio.
Zamislite osobu ispred vas kojoj trebaju te sposobnosti, kao da stoji tu baš ispred vas. U svom fizičkom telu izazovite svaku od emocija ponaosob. Kako se to radi, tj kako izazovete neku emociju imate u mom videu:
https://www.youtube.com/watch?v=WaxeWqy3pqo
Proširite tu emociju kroz celo fizičko telo. Dajte joj boju. Spakujte tu emociju u svoje srce, u paketić, zamišljenoj osobi preko puta vas, zamislite kako dajete kao poklon taj paketić osobi, zamislite dag a ona ga uzima u srce I onda se ta emocija te boje iz srca proširuje kroz njeno fizičko telo.
Za svaku od emocija ponovite vežbu. Na kraju vežbe spustite svetlost (ja je zovem Božanska svetlost, kako bi se nove osobine sjedinile sa tiom osobom) I izgovorite: Dajem ti ovo za tvoje najveće dobro.
Vežba je modfikovana iz NLPa. izgleda šašavo, ali deluje. Zašto? Mi smo svi međusobno energetski povezani, i ljudi tačno znaju kako smo, jesmo li raspoloženi ili ljuti… Energija se prenosi i na daljinu. Na isti način kako pomislite na nekog I taj vas pozove, tako da umesto da samo mislite, možete da mu date ono što mislite da mu treba da bi ispunio vaša očekivanja. Ovo je delotvorno I kad ste nešto rekli, a ta osoba još uvek ne može da ispuni vaša očekivanja. Zašto? Dajući prvo sebi pa njoj ono što njoj treba, I sebi ste dali mogućnost da SAMI SEBI pomognete I bolje se osećate, jel da? Ovo je JEDAN od načina za koji znam da menjajući SEBE, MENJATE I ONU DRUGU OSOBU I MENJATE VAŠ MEĐUSOBNI ODNOS, jer činite dobro delo dajući joj sve dobre stvari, I tako činite I dobro delo toj osobi, a vi ste mirni, osećajući da ste uradili nešto korisno I za nju I za sebe.
UMESTO ZAKLJUČKA
Mogu li sva naša očekivanja, kao čarobnim štapićem, da nestanu posle ovog predavanja, ili preko noći? Naravno da ne. Nastajala su godinama I decenijama. Ali već ovim što čitate ovo danas, učinili ste sebi VELIKU uslugu, jer ste postali svesni KAKO I KADA I ZAŠTO očekivanja nastaju, I kako VEŽBOM možemo da ih postanemo svesni, da ih umanjimo ili da mnoga od njih nestanu potpuno. I uvek, kao u svim svojim tekstovima I intervjuima, pozivam vas da uradite SVE ŠTO JE DO VAS (ni premalo ni previše), a ostalo prepustite vremenu. SREĆNO!