„Postoje samo 2 strategije za utakmicu: Idemo da igramo ili idemo da pobedimo“. Aleksandar Đorđević, selektor košarkaške reprezentacije Srbije

 „Zagospodari svojim strahovima ili će tvoji strahovi zagospodariti tvojim umom.

Kontroliši svoj um ili će tvoj um gospodariti tvojim telom.

Oblikuj svoje telo ili će tvoje telo oblikovati tvoj život.

Živi svoj život na način koji želiš, ili živi svoj život na način koji moraš.“

Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam od ljudi sa kojima radim je: Kako se motivisati da radiš ono što te mrzi? Kad ima toliko drugih stvari koje bi radio UMESTO toga? Kako kad ne vidiš motiv?

Odgovor, najkraći mogući je: UPORNOŠĆU, dok ne razbiješ u sebi sve otpore koji te sprečavaju. POSVEĆENOŠĆU da ISTRAJEŠ u naporu, dok ne nađeš dovoljno jak motiv.

Jer ako ne postaviš sebi cilj da ti to MOŽEŠ i HOĆEŠ, onda će da se desi nešto drugo što MORAŠ, a dan prođe, vreme svakako isklizne i prođe...

MOTIVISANOST I ENTUZIJAZAM

Šta je motiv? Kad imamo želju. Kad nam nešto JAAAKO treba, ili nas nešto JAAKO vuče da uradimo. Kad smo već videli sebe kako ostvarujemo tu želju. To se onda zove ispunjen cilj. Kad smo osetili da možemo, i da je to što želimo već NAŠE. Ta slika ostvarenog cilja, taj osećaj punoće, spokoja i žarke radosti, taj zvuk pobedničke pesme,  je ono što ruši svaku prepreku na putu, što nadoknađuje svaki nedostatak koji imamo usput, na putu ka cilju. Pozivam vas da se setite bilo koje želje ili projekta ili cilja koje ste ostvarili jer je želja bila TOOLIKO JAKA da je bilo samo pitanje vremena kad ste je ostvarili.

Ono što je zajedničko kod svake motivisanosti je da je bila NAŠA želja, i da je NAMA značilo da se ostvari.

Moja majka mi je pričala kako sam,  kad sam imala samo 1 godinu, 6 meseci, iz dana u dan, učila kako sebi da vežem pertle na cipelama, dok nisam naučila. Na sličan način sam spremala prijemni za fakultet, i sve ispite na fakultetu.

2005 do 2013  sam redovno išla na jogu. Krenula sam, jer mi je prijateljica preporučila kako bih sredila  PMS i kako bi  nestali bolovi tokom menstrualnih perioda. I to je stvarna i precizna definicija promene mog tela. Plus, ja sada bolje izgledam nego kad sam počela da je vežbam. Joga me učinila gipkijom i ostajem mladolika (znači nije samo genetika, ima tu i vežbanja).

2009-2013 sam vežbala u teretani intenzivno tri puta nedeljno po sat i po vremena. I nije mi bilo teško da odem do bloka 64, odvežbam i vratim se kući. Ali sam imala jak, najjači motiv. Prilikom priprema za vantelesnu oplodnju, rekli su mi da moram da imam jake mišiće stomaka i leđa, da podrže ceo proces.

U toj pauzi od 2013 do pre 5 meseci, vežbala sam či gong skoro godinu dana sa grupom, još pola godine kod kuće. I prestala. Pet Tibetanaca -povremeno. Joga vežbe kod kuće (sa akcentom na leđnim mišićima)-povremeno. Vežbe razgibavanja i istrajnosti,  iz energetske astrologije (za svaku čakru)-povremeno. Šetnje, vožnja bicikla i plivanje-povremeno.

OTPORI I NJIHOVO RAZBIJANJE

Po NLP treneru Tad James-u, svako od nas ima 3 koraka od početka do završetka projekta: POČETI, RADITI, ZAVRŠITI (Being, Doing, Having). I kroz razgovor sa coachom (trenerom) prema tome šta nam je najteže ili najzahtevnije da radimo (da počnemo, da istrajemo, ili da završimo), možemo da otkrijemo gde je naš najveći otpor. E tu se krije naša NAJVEĆA snaga.  Moj je uvek bio i ostao u počinjanju. Jednom kad krenem, mogu da radim koliko treba. Ali dok se pokrenem- teško... Zašto? O tome u nekom drugom tekstu.

U  našoj najvećoj senci (strahu, otporu, negativnom uverenju) krije se najveća blokirana energija (zamislite branu na reci). I kad se brana probije, Reka života grune, probije, pokulja i nezaustavljivo počne da teče.

Zašto sam tri godine vežbala samo povremeno? Zašto ne SVAKI DAN po sat vremena kad sam znala da se tako održava kondicija I održava vitalnost? Zašto mi je moje telo bilo tako malo važno, kad znam da sada formiram svoju starost i vitalnost, a ne tad kad krenu da otkazuju organi i mišići?

Opravdanje zašto nisam SVAKI DAN po sat vremena vežbala prethodne 3 godine: NISAM imala vremena. Istina je da, u stvari, nisam postavila PRIORITET vežbanja fizičkog tela pred sebe.  Istina je: NISAM imala dovoljno jak motiv.

Opravdanje je bilo: moje fizičko telo je i dalje dobro služilo. A nije, samo što simptomi nisu bili dovoljno jaki da me prenu, da me upozore. Bez obzira što su me leđa bolela, kolena krenula da krckaju, vrat krenuo da škripuće, par jela  nisam smela da jedem jer me nadimaju, skoro 3 godine „nisam imala vremena SVAKI dan“ ni za jogu ni za teretanu ni za bilo koji drugi vid vežbi. Nedovoljan motiv pokrenuo je opravdanja (nemam kad) i samosabotažu tokom 2013.godine (nisam uspela u svom velikom projektu, znači nisam bila dovoljno dobra!)

OTPOR JE BIO: NIJE TI TO VAŽNO, IMAŠ VAŽNIJA POSLA!

RAZBIJANJE OTPORA

ZAŠTO NAM JE NAŠE TELO TOLIKO MALO VAŽNO, kad znamo da nas ono nosi kroz život? ZAŠTO na naše telo obratimo pažnju TEK KAD NAS ZABOLI ILI KAD SE RAZBOLIMO? Zašto ne razgovaramo sa našim telom, da ga pitamo kako je, šta mu treba, šta mu smeta? 

Iz mojih tekstova i intervjua znate da potenciram holistički pogled ozdravljenja (kroz fizičko telo, emocije i um (misli, razmišljanje)). I drugo što potenciram u radu sa svim svojim klijentima je ODMOR (kroz spavanje koje regeneriše telo, i kroz meditacije ili molitve, koje umiruju naše misli).

Kako SAMI da „razbijemo“ svoj najveći otpor? SVAKODNEVNOM UPORNOŠĆU da radimo ono što će doneti najveću korist svim našim projektima.  Dajem najbrže i najdelotvornije rešenje: VEŽBAJTE SVOJE FIZIČKO TELO.  Zašto ne biste svaki dan svom telu posvetili 15 minuta besplatnog fizičkog vežbanja? Ojačajte telo i dobićete zdravu „mašinu“ za ostvarenje svojih želja i ciljeva. Kako izmoriti fizičko telo pre nego ga odmorimo?

1. Tuširanjem ledenom pa vrelom pa ledenom vodom bar 5 minuta (ako ne možete da izdržite celo telo, onda makar stopala stavite pod vodu, šake i lice takođe umijte ).
2.  15  minuta dnevno  vežbanjaje dovoljno da pokrenete svaki mišić svog tela, sve unutrašnje organe, uzburkate energiju i ubrzate metabolizam:

• 3 minuta disanja (pratite svaki udah i izdah, kao da vazduh ima boju koja ispunjava vaše grudi i stomak)
• 3 minuta zagrevanja zglobova (vrat, ramena, laktovi, kukovi, kolena stopala, šake)
• 3 minuta čučnjeva (kao kad čučnete da se poigrate sa psom mačkom ili detetom)
• 3 minuta leđnjaka (lezite na leđa, približite stopala što više guzi, i dižite guzu uvis koliko god možete)
• 3 minuta trbušnjaka (u isto vreme dignite glavu i ruke i noge u vis, tj ostanite oslonjeni samo  na guzu, pa spustite pa dignite)

SAMOSABOTAŽA

O odlaganjima i opravdanjima sam već pisala (http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/14), tako da se ne bih tu zadržavala. Ali želim da razjasnim pojam samosabotaže. To je onaj unutrašnji glas koji kaže:

• Ne zaslužuješ život, ljubav, uspeh, novac. 
• Nisi dovoljno dobar.
• Nema šanse da uspeš, već toliko puta si pokušao i ništa.
• Nemoj ni da pokušavaš.
• Hajde, još samo danas pušiš (jedeš slatkiše, ne vežbaš, ne učiš za ispit).
• Ne možeš ti to.
• Sve tvoje ideje je neko drugi već realizovao, nemoj ni da se trudiš. Ponuda na tržištu je tolika, da tebe niko neće doći da gleda, sluša itd...
• Nemoj da napišeš svoje planove na papir, izjaloviće se.
• Čega god si se dotakao, nisi uspeo. Kako misliš da sad možeš?

Samosabotaža je ukratko: počinjem od sutra ili uopšte ne počinjem. To je najčešći uzrok Novogodišnjih planova koji se NIKAD nisu ostvarili (od toga većina nikad nisu ni započeta).

Predložiću vam 2 recepta za smanjenje ili nestajanje samosabotaže:

1. SUTRA ĆU zamenite sa DANAS ĆU: DANAS ću da držim dijetu (učim, vežbam, napišem svoje ciljeve ili akcioni plan, uradiću NEŠTO za sebe što volim, meditiraću itd), a sutra ću da se vratim starim navikama
2. KAISEN metoda. Japanska metoda KAIZEN ili princip 1 minut.

Suština ove metode sastoji se u tome da se  čovek bavi  konkretnom stvari tačno 1 minut, ali iz dana u dan, u isto vreme. 1 minut vremena – to je lako izvodljivo za svakog čoveka. Lenjost ne stoji na Vašem putu. Te iste radnje koji niste želeli obavljati pola sata, izmišljajući izgovore i opravdanja, sa lakoćom ćete uraditi za 1 minut. Uraditi trbušnjake, uraditi vežbe za oči, vežbati jogu, pročitati par rečenica na stranom jeziku, bilo šta – stvari ne izgledaju teško izvodljivima, a svakako, donose radost i zadovoljstvo. Praveći male korake, postižete odlične rezultate. Pobeđujete nesigurnost, oslobađate se osećaja krivice i bespomoćnosti, osećate uspeh i slobodu.

UPORNOST

Možeš ti to Žosne! Koliko puta sam sebe ohrabrivala, a da nisam ni znala da se to zove ohrabrivanje. Kadgod mi je do nečeg bilo stalo, koliko god napora i vežbe mi je trebalo, radila sam to. Stisnem zube i nema natrag. Kažem sebi HAJDE! I to je bilo UVEK kad mi je do nečeg stalo.

Kako se motivisati da radiš ono što te mrzi? Kad ima toliko drugih stvari koje bi radio UMESTO toga? Kako kad ne vidiš motiv? Kako kad krene samosabotaža, odlaganje i razna opravdanja, da BAŠ tad kažemo sebi: MOŽEŠ TI TO? Kako sebi reći MOŽEŠ ti to i kad ti nije mnogo stalo, i kad te mrzi, i kad ti se neće, i kad je to što radiš ispunjenje nečije tuđe želje (da završiš fakultet da bi se mama i tata ponosili sa tobom, na primer)?

Ideja koja je meni pomogla (ne uvek, ali jeste često, naročito kad je frka) je ideja ODLOŽENOG ZADOVOLJSTVA.

“Odloženo zadovoljstvo podrazumeva sposobnost neke osobe da sačeka da dobije ono što želi. Ili generalno gledano, odloženo zadovoljenje je povezano s manjim otporom ili iskušenjem da se odmah dobije (ili odloži), nagrada kako bi ta nagrada kasnije bila veća i trajnija.”  B. Casey

“Upravo po ovom principu rade emocionalno stabilne i mentalno jake osobe, koje svoj život i napredak posmatraju kao "maraton", a ne kao "sprint". Takve osobe su sposobne da se izlože nelagodi i naporu u radu i životu, ukoliko znaju da će im to doneti nešto dobro u budućnosti.” Wikipedia

Možda ste čitali knjige velikih motivacionih govornika i uspešnih ljudi, navešću samo Brajana Trejsija koji je napisao knjigu “Pojedi tu žabu”. Najuspešniji ljudi ujutru PRVO urade stvar koja ih najviše mrzi i koja im najteže pada. Robin Šarma je osnovao Udruženje “5 sati ujutru” po kome dan ljudi počinju dan u žestokom fizičkom vežbanju.

Moj klijenti znaju da ih pitam:  Trčite li maraton, ili sprint? Jer ako trčiš sprint, ako ti je samo sada važno, uzmi sve što ti život pruža (hrana piće u neograničenim količinama I izležavanje i lenstvovanje, bez rada i truda).  Ali ako trčiš maraton (želiš da ispuniš svoju životnu svrhu), onda su potrebne visinske i nizinske fizičke, mentalne i emotivne pripreme.

 Jednostavno rečeno šta je upornost: ako znaš da je nešto za tebe KORISNO, uradi ga bez obzira što te mrzi. Svaki dan IZNOVA, dok ti ne postane NAVIKA (naučnici dokazali da navika postaje posle 28 dana svakodnevnog vežbanja).

POSVEĆENOST

Kako ja doživljavam posvećenost? Moja metafora je DO KOSKE! Počevši od toga što se iznova pitam koje su moje želje još neispunjene, a na čemu sam sebi zahvalna što sam ostvarila. PRIZNATI ONO ŠTO JESTE u sadašnjem trenutku. I priznati sebi da sam od krvi i mesa i da imam želje. I onda ZAPIŠEM te svoje želje. I za svaki novi dan tražim i nalazim SMISAO ŽIVOTA, ŽIVOTNU SVRHU, i idem ka ispunjenju tih svojih želja (koje sam prethodno pretvorila u ciljeve). O ciljevima i njihovom ispunjenju pisala sam u tekstu: http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/49

Za one koji se još uvek pitaju KOJA JE MOJA ŽIVOTNA SVRHA? Meni je najlakše i najkraće objašnjenje: Da budemo radosni, da lagano živimo svoje talente, da stičemo različita iskustva, i onda da služimo drugima (jer kako da služimo drugima ako smo nesrećni ili ljuti? Tad smo okrenuti sebi i svom jadu, umesto pomaganju onima koji imaju manje od nas, jel da? Tj retki su oni koji pomažu drugima onda kad se “raspada” njihov život i onda kad im je teško i “ophrvani” su svojim ličnim problem).

Sećate se izreke: “Svakome je njegov krst najteži?” (Internetom kruži priča o čoveku koji je Bogu rekao: Bože, ne mogu da izdržim svoj teret, hoću drugi krst. I Bog ga odvede na mesto gde je bilo mnogo krstova, i on izabra najmanji. Eto ovaj ću, reče Bogu. To je tvoj krst, reče Bog).

Dugo sam se pitala: Bože, zašto si mi dao lak život a ja nisam srećna, i teško mi je… (Za poznavaoce astrologije, imam samo jednu opoziciju, samo jedan kvadrat, i samo jednu izazovnu konjukciju… ). Sasvim dovoljno da moj Krst bude meni veoma težak. Dok ga nisam prihvatila. Dok nisam postavila pitanje: KOJA je viša svrha (koja je korist) ove moje tuge? I sad znam odgovor: Da razumem one kojima je gore od mene. I da mogu da ispunim svoju svrhu služenja drugima, kroz razgovore, i pisanje, da im pomognem da krenu na Put promene i poboljšanja svog života. Da nisam iskusila Život tuge i bola, ne bih mogla da pomažem drugima.

Kad mi dođu klijenti koji su izgubili smisao života (razvod, nemanje partnera, smrt dragih osoba, otkazi, razočarenje u roditelje, prijatelje, decu, partnere, bolesti njih I njima bližnjih), kažem im: sve što uradiš sad za sebe, i za svoje bližnje, i za sve one kojima treba tvoja pomoć i posvećenosti i talenti (služenje drugima), tebe sprema za budućnost, štagod smatrao budućnošću. Do kraja ovog zemaljskog života ili za sledeću inkarnaciju (za one koje veruju da je duša besmrtna).

Činjenjem dobrih dela, stvaraš sebi “kredite” i “bonuse”, kao u video igricama. Nijedan tvoj dan nije izgubljen, ako učiniš neko dobro delo: zagrljaj, poljubac, lepa reč, podrška, pomoć ili milosrđe, jer sve se pamti i dodaje na tvoj račun u Nebeskoj banci dobrih dela.

I tek kad sam intenzivno počela da radim coachinge i da „zadajem“ ljudima zadatak da SVAKODNEVNO opterete svoje telo da ne bi „zarđalo“, počela sam i sama da se toga pridržavam. Osvestila sam: kako drugima da pričam ono što sama ne radim tj uvek sam se držala izraza “I WALK MY TALK“ tj živim ono što pričam i predajem. Eto ti motiv Žosne. Da te ne bude sramota pred drugima.

STRPLJENJE

Ja sam tipični ovan u horoskopu. Kako se ovnovsko strpljenje opisuje? “Bože, molim te daj mi strpljenje. Ali daj mi ga ODMAH”. Možete zamisliti kako sam bila iznenađena podatkom da bambusovo seme stoji u zemlji 5 godina pre nego proklija.

I tu je objašnjenje strpljenja koje vrlo često nemamo: da sačekamo da ono što radimo- donese plodove ili onaj rezultat koji mi želimo. Kad smo bili deca, nismo znali šta je strpljenje. Ali smo znali šta je upornost. Nismo odustajali dok ne dobijemo ono što želimo ili ne naučimo ono što nam je važno. Jedino u čuda nismo prestali da verujemo: često ČEKAMO da se desi čudo, umesto da nastavimo uporno i posvećeno da idemo ka cilju.

U mom konkretnom primeru vežbanja, ponovo sam krenula na jogu  pre 5 meseci, u teretanu tek pre mesec dana (nakon 3 godine pauze). I sad vežbam svih 7 dana nedeljno. 3 dana joga, 2 dana teretana, vikendom šetnja, ili vožnja bicikla, ili joga, uz 15 minuta vežbanja ujutru kod kuće.

Da li se rezultati vide? Da. Zategnuli su se mišići i imam veću fizičku snagu.

Da li sam smršala onoliko koliko sam htela (prešla sam na hrono ishranu pre 2 meseca)? Ne, ali jesam smršala 2 kg (nisam se baš pridržavala restrikcije, priznajem….palačinke u šatou na Tari, sladoled i krofna na moru, pica u Campo de fiori…eh)

 Da li me leđa više ne bole? Bole, ali znatno manje.

Imam li i dalje upale mišića posle treninga? Imam, ali su neznatne.

Ovaj put sam strpljivija da vidim one rezultate koje sam zadala sebi. I imam viši cilj: da pokažem, da ako ja mogu da vežbam svaki dan, mogu svi!

UMESTO ZAKLJUČKA

I WALK MY TALK! Danas radim ono na šta će moje sutrašnje JA biti ponosno na mene. Pozivam i vas, da već od danas, budete strpljivi, posvećeni i uporni, u bilo kom aspektu života koji vam je važan, a zanemaren!

SREĆNO!