INTERAKTIVNA RADIONICA  5.3.2016.  održana u okviru Druge Škole za život

Snimak radionice možete pogledati

https://www.youtube.com/watch?v=FWAQ3ejJuwE

Volela bih da kažem da postoji mnogo ljudi koji nemaju nijedan problem koji ih tišti, muči… nijedan IZAZOV! ŽIVOTNI IZAZOV. Koliko ja znam, retki su takvi.

Iz svega toga što sam sama doživela do sada, i iz iskustva u radu sa klijentima, izašla sam jača, mudrija, ostvarenija, svesnija i življa nego ikad. Uz pomoć izazova uspela sam da pronađem svoj poziv. Shvatila sam svoju svrhu. Da pomažući sebi i drugima, činim ovaj svet radosnijim mestom za život. Shvatila sam da treba ljubiti, voleti život koji i kakav nam je dat, jer je mnogo lep, i kao ovakav, u ovom telu, prostoru i vremenu, sa ovim talentima, iskustvom i sa ovakvim ljudima, je samo jedan i jedinstven. Svako od nas ima svoju jedinstvenu sudbinu i svoje jedinstvene talente kojima može da pomaže ljudima oko sebe, a da su problemi svima nama slični, i rešivi!

I zato danas ovo predavanje, ne da bih vam izazvala bol u stomaku i muku (što će možda nekom da se desi u toku predavanja, za šta mu se unapred izvinjavam!), već da bih vam rekla sve ono što sama znam i primenjujem u radu sa ljudima: menjajući način kako doživljavamo stvari (menjajući ugao gledanja), menjamo svoj život, jer dobijamo snagu i volju za novo, i vraćamo se u stanje vere, nade i ljubavi.   ŽIVOT JE LEP, I RADOSTAN, I NAŠA RADOST ZAVISI OD NAS SAMIH, I OD NAŠE REAKCIJE NA OKOLNOSTI I LJUDE KOJI NAM SE DEŠAVAJU. NAŠA RADOST I SREĆA JE U NAMA I SAMO OD NAS ZAVISI!

Ja sam Snežana Prokić, trener životnog razvoja i poslovnih veština, tj life&business coach, tvorac metode Ljubi život koja pokriva sve segmente života, tj pomaže u rešavanju ličnih, porodičnih, partnerskih i poslovnih problema tj izazova. Nudim praktična, konkretna rešenja i tu sam za vas. O svemu ovome detaljno možete pročitati na mom sajtu www.ljubizivot.rs.

U radu sa klijentima, kroz razgovor, i interesantne i korisne vežbe, zajedno pronalazimo i ukljanjamo UZROKE negativnih uverenja, strahova, i svih ostalih negativnih emocija. Na taj način menja se klijentov doživljaj svih negativnih sećanja, pretvarajući ga u poštovanje prema životima kakvi su bili, sa ljubavlju i prihvatanjem se gleda na sve sudbine koje su se desile, bez osude i prekora. U osobu se vraća LJUBAV prema životu, snaga, volja i hrabrost za dalje ostvarenje ciljeva i želja. 

Ma kako ljudima koji ovo nisu radili do sada, i nisu se sretali sa ovim metodama, izgleda čudno na prvi pogled, kroz naša lična sećanja, kroz oživljavanje sećanja naših predaka, kolektivnih sećanja i sećanja iz prethodnih života (za one koji u to veruju), kao i sagledavanje gde se kriju klijentove slabosti i snaga (tumačenje lične natalne karte ili uzajamnih natalnih karti partnera ili poslovnih partnera), uklanjaju se uzroci problema (bilo kog problematične situacije ili odnosa koji ima), i time klijent dobija snagu da dalje krene i da dođe do života koji mu odgovara. 

Najčešći problemi i izazovi sa kojima se srećemo- Okruženje koje je bespomoćno, tužno i umorno, besno i ljuto. Samoća, usamljenost i nezaposlenost. Strahovi. Bolesti. Problemi i nesporazumi na poslu. Problemi u partnerskim odnosima. Porodični problemi. Neshvatanje roditelja i dece. Neprihvatanje sebe (samokritičnost). Nezadovoljstvo fizičkim izgledom. Patnja, depresija. Neizvesnost šta će da se desi sutra. Loše vesti u novinama, na radiju i na TVu. Brz način života čini da nemamo kad da zastanemo, odmorimo se i da sagledamo šta možemo da učinimo sa svojim životom.  

Svi problemi imaju slične uzroke (dole ih navodim) i svi su rešivi! Svaki problem ima svoje rešenje, svaka negativna emocija ima svoju dobru suprotnost. Tama nestaje onda kad se upali svetlo, tuga nestaje kad se pojavi radost, strah nestaje kad se pojave hrabrost i snaga, mržnja nestaje kad se pojavi ljubav.

Strah - strah od smrti i života, od bolesti i nemoći, od samoće, od gubitka, prevare, preljube, od odbacivanja i napuštanja, od prepuštanja, od bola, od neuspeha i uspeha, od pokazivanja ranjivosti i nesavršenosti. Samo su 2 straha urođena (tj dobili smo ih rođenjem): strah od buke i strah od pada. Svi ostali strahovi nisu stvarni (iracionalni su, podsvesni), i nastali su tokom svih prošlih vremena kad je sve oko nas bilo mnogo opasnije. Strahovi su dobri  kad nas upozoravaju na opasnost (i tad je naše telo spremno da reaguje na 2 načina: bori se ili beži). Ali u mnogim situacijama nas sprečavaju da se usudimo da krenemo, da poželimo nešto više i bolje za sebe, već ostajemo u zoni komfora (nema veze, i ovako mi je dobro). Ako prepoznate ovu rečenicu u sebi, pozivam vas da postanete svesni da u sebi imate strahove koji nisu stvarni, I verovatno su nasleđeni od vaših predaka (kada je stvarno bilo mnogo više razloga za strah) ili ste ih dobili kad ste bili mali i nemoćni. Sada kad ste porasli, slobodno možete da se prepustite radosti života!

HRABROST nije odsustvo straha, hrabrost je živeti i ići napred uprkos strahu! SNAGA je moć da uzmemo svoj život u svoje ruke uprkos svemu i napravimo od njega NAJBOLJE što možemo (sa onim što nam je dato i što imamo SADA). SNAGA je AKCIJA, da ne sedimo skrštenih ruku i čekamo da se stvari same dese. SNAGA je da se dignemo kadgod i koliko god puta da padnemo. SNAGA je da izađemo iz zone komfora i da uradimo nešto prvi put u životu.

Krivica je okrivljavanje sebe za sve pogrešne odluke, za sve ono što nismo uradili i rekli, za sve greške, za odlaganja i opravdanja… A istina je da sve što smo mogli da uradimo smo uradili. Ni više ni manje. Jer da smo mogli bolje, jače, pametnije, uradili bi. Sa ovim znanjem i iskustvom, sigurno bi uradili bolje! Sve što su drugi uradili, nisu mogli drugačije. To je najteže shvatiti. Kriminalci, narkomani, nasilnici, alkoholičari, prevaranti nisu mogli drugačije. Mi ne znamo da li je svaki od tih ljudi imao u glavi strahove, ljutnje, besove, bolesti koje su ga na to navele. Mi živimo na planeti Zemlji gde je život težak. Nije naše da sudimo. Naše je da živimo svoje živote.

Vežba: “Šta ja mogu da uradim povodom okrivljavanja sebe SADA?” Setite se nekog događaja za koji i dan  danas sebe okrivljavate. Koliko ste tad imali godina? Šta biste sada uradili drugačije? Da li je u vašoj moći da SADA u sebi, i oko sebe nešto promenite? Ako jeste, URADITE to!”  Ne vredi samo razmišljati. Vremeplov ne postoji, možete da reagujete samo SADA. Ako ne možete ništa da uradite (već samo da izvučete naravoučenije), koji je zaključak koji možete da donesete? Onda OPROSTITE SEBI I toj osobi (ako je još neko bio umešan). I menjajte sve drugo što možete da promenite SADA!

KREATIVNOST (STVARALAŠTVO) I ZADOVOLJSTVO-iskoristite svoje talente za stvaranje lepih stvari, da uživate u onom što možete da promenite. Stara astečka mudrost: “Daj mi Bože snage da promenim ono što mogu, strpljenje da izdržim ono što ne mogu i mudrost da shvatim koja od ove dve situacije je u pitanju.”

Šta volite da radite? Čemu se radujete? Šta ste voleli da radite kao dete? Igra, ples, školice, klikeri, fudbal, ne ljuti se čoveče, crtanje, pisanje, igranje, plesanje, pevanje, čitanje bajki, slušanje lepih pesama, šetanje i trčanje, smejanje!… Priuštite sebi SVAKI dan neku od lepih stvari! (to može da vam bude način dodatnog izvora prihoda). PRETVORITE SVOJ ŽIVOT u IGRU! Pretvorite spremanje kuće, posao, kuvanje i pranje sudova, šetnju i zajedničko učenje sa decom, odlazak i povratak sa posla, i sve ono što kao odrasli morate da uradite, u IGRU! Imitirajte decu koja se igraju dok rade bilo šta! Pravljenje kula od peska, učenje hodanja i crtanja, sve im je igra i radost. IGRAJTE SE osmehnuti! Vratite sebi NA SILU (u početku) IGRU U ŽIVOT! Lakoća i lepota života, radost stvaranja, vraćaju želju za životom! I SMEJTE SE! U početku se na silu smejte. Naš mozak ne zna smejemo li se na silu ili se stvarno smejemo, i luči hormone SREĆE u mozgu koji se dalje proširuju na celo telo i mi postajemo radosni bez stvarnog razloga!

 Stid i sram potiču od malih nogu i roditelji su nam iz najbolje namere govorili: Ne smeš da plačeš, ti si dečak. Moraš bolje da igraš, moraš da budeš najbolja. Uči više, vidiš da ima boljih od tebe… I tako mi naučimo da NE SMEMO da pokažemo da smo ranjivi, da nas boli, da smo tužni i nesrećni, da smo bolesni, da smo ostavljeni i prevareni. Ne smemo da pokažemo da NISMO savršeni…. Jer ako sve to pokažemo, mislimo da nas mama i tata više neće voleti, a kasnije naš partner i šef,  i deca nas neće voleti… I tako ceo život provedemo u stidu i sramu od samih sebe... Još ako nas je neko ismejao, tek onda se povlačimo u sebe i svoju ne-moć.

A istina je da nas naša ranjivost čini nežnim, plemenitim ljudskim bićima (a ne robotima), koji mogu da saosećaju sa drugima i budu milosrdni, baš zato što su i sami ranjivi. A to što smo nesavršeni čini draž celog našeg života, jer da smo savršeni i već smo sve dobili rođenjem, život bi bio dosadan, jer ne bi imali čemu boljem da težimo, i ne bi se razvijali kao ljudska vrsta (primer su neki razmaženi bogati ljudi kojima je veoma dosadno i ne znaju šta bi radili sa svim svojim vremenom...). I vrlo često je savet ljudima da deca i ne znaju koliko roditelji imaju novca, ili da nađu način kako da “uposle” svoju decu sportom, hobijima, obrazovanjem, kako ne bi krenuli stranputicom.

HRABROST I SAMOPOUZDANJE se vežbaju! Počne se od stvari u kojima smo dobri po rođenju (talenti), i onda se polako proširuju i na sve ostale aspekte života. SAMOPOUZDANJE je takmičenje sa samim sobom od juče. Sve greške i svi pogrešni izbori su nas ojačali (“Sve što me ne ubije me ojača”). Budite svesni da za ovo gde ste danas je bila potrebna VELIKA VOLJA, UPORNOST, SNAGA. Mogli ste da se predate još kad ste bili mali. A niste. ODAJTE sebi priznanje i ponovo krenite u izgradnju sopstvene snage, volje i samopouzdanja: fizičkim vežbama (umaranjem i jačanjem tela), molitvom i postom, odlaganjem zadovoljstva (danas držim dijetu, danas učim, danas vežbam, danas se molim) a sutra ću da jedem i pijem, i da pušim,  da budem lenj… i tako iz dana u dan! DANAS ĆU DA OJAČAVAM SEBE, SUTRA ĆU DA UŽIVAM VIŠE (CEO DAN)!

Vežba: KAISEN METODA 1 MINUT. Svaki dan, u isto vreme, uradite ono što vas najviše mrzi da radite, bar 28 dana uzastopce da vam uđe u naviku.

Bes, ljutnja i mržnja. Ljutnja  pokriva celi niz povezanih emocija uključujući bes, ljutnju, razdražljivost,  frustraciju i mržnju. Sve one su prirodne emocije koje imamo KADGOD nije po NAŠOJ VOLJI iIi kad vidimo nepravdu koja nam je učinjena, ili se čini nasilje nad nekim nama dragim. Jedini trenutak   kad su ove emocije korisne je kad je u pitanju borba za život ili bežanje od opasnosti. U svim ostalim slučajevima, te emocije nama ostaju u telu, kao potencijal za razboljevanje.

Tuga se dešava kadgod smo nemoćni nešto da promenimo, naročito u slučaju gubitaka (dragih osoba, rastanaka, posla, novca).

Briga i strepnja su osećaj nemoći pred neizvesnošću budućnosti. Jedini način ne biti stalno u grču i strahu od najkatastrofičnijih scenarija u kojima “vidimo” kako naši najdraži stradaju ili se razboljevaju, je BLAGOSILJANJE njihovog života i zdravlja, i prepuštanje NJHOVOG života i zdravlja BOGU!

OPROŠTAJ I OPRAŠTANJE ne znači da opravdavate postupke ljudi koji su vas povredili. To samo znači da IZBACUJETE iz sebe negativne emocije mržnje, ljutnje, patnje, neopraštanja. Jer misleći da, time što niste oprostili, povređujete tu osobu, varate se. Oni su mrtvi ili odavno srećni i uopšte ih ne “dodiruje” vaša ljutnja, a sebi možete da donesete bolest. Zato, izopraštajte svima kojima imate šta da oprostite, počevši od sebe! BLAGOSILJANJE je takođe način “neutralisanja” negativnih emocija koje imate prema neprijateljima. Videti neprijatelja obasjanog Božanskom svetlošću, zdravog i radosnog, znači u vama NEUTRALISATI njegovu moć da kontroliše vaš život.

Vežba opraštanja HO OPONO PONO data je u mom tekstu http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/17

ZAHVALNOST, LJUBAV, RADOST I BLAGOSILJANJE Kad postanemo istinski zahvalni za sve što imamo, počinju da pristižu nove lepote i novi razlozi za zahvalnost u naš život. Jer ako sad nismo zahvalni za ono što imamo, velika je verovatnoća da i kad još nešto dobijemo, biće nešto što nemamo a treba nam, i tako ćemo ostati nezadovoljni celog života. Samo kad bih imao još to, sve bi bilo u redu. Kad bih imao podršku, sve bih mogao… Kad bi me muž razumeo, lako bih ja… Nema kad bih… SAD TREBA da budemo zahvalni.

Priča o pronađenih 99 zlatnika i siromahu koji se razboleo pokušavajući da zaradi još jedan (i u strahu da mu ih neko ne ukrade),  umesto da je do kraja života uživao i troškario  polako i skromno to što je imao.

Vežba: Šta vi možete da uradite sa ovim što imate SADA da biste ste se već večeras kod kuće radovali svom životu? I sutra iznova?

 “Živ sam, donekle sam i zdrav, imam krov nad glavom, možda imam i posao ili izvor prihoda, imam slobodu, imam stvari koje posedujem i volim, ima nekih uspeha koje sam postigao, imam znanja i veštine i iskustvo, imam šta da pojedem i popijem, mogu da dišem i čujem i vidim i osećam i hodam i smejem se. Imam prijatelje”. LJUBAV I BLAGOSILJANJE su dva najuzvišenija osećanja i ono što pokreće ljudski rod na napredak.  I TO JE NAJJAČI MOTIV  da uspemo u životu, da bismo obezbedili dobre stvari onima koje volimo. BLAGOSILJANJE je osećanje kojim možete da neutrališete SVE negativne emocije u sekundi. BLAGOSILJANJE je ljubav i prepuštanje života i spasenja  i svog i onih najbližih Bogu.

Vežba: kad hoćete da se oraspoložite, vidite (zamislite) sebe i sve svoje obasjane Božanskom svetlošću, zdrave i radosne. Blagosiljajte ih najlepšim rečima, za zdravlje, radost, uspeh, ljubav, i sve drugo što vam padne napamet.

Ćutanje Na Balkanskim prostorima, učeni smo da  treba da se ćuti i trpi i da se nosi sa svim nedaćama u životu, sa smrtima, bolestima, nemaštinom: ” Ćuti, može i gore da bude”. Naučeni smo da se ne plače ili da se plače krišom od svih. Da se ne pokazuju emocije. Ponajviše da se ćuti. I o onom šta ti treba i onom šta ti smeta. “Gutanje” suza, reči, hrane koju ne volimo, često ode u bolest štitne žlezde.  Vremena su se srećom promenila, i smemo da kažemo šta nam treba i šta nam se ne sviđa, ali se još uvek ustežemo IZ STRAHA: Šta će svet da kaže? Da li će neko da se uvredi? Ako kažem da ga volim, možda ga oteram od sebe? A onda ponekad, kad se osetimo sigurni u svoje pozicije, počnemo PRETERANO da pričamo, ponekad da zvocamo, da zameramo, najčešće najbližima, što često ne donosi očekivane nam rezultate.  Gde je sredina između prećutkivanja i vikanja?

IZGOVARANJE SOPSTVENE ISTINE znači da kažete šta vam treba, i koja su vaša očekivanja od bližnjih.  Reći šta vam smeta kroz lepu reč a ne vikanje i svađanje, najdelotvornije je. “Ništa nije ružno kad se lepo kaže”. Nežno i sa ljubavlju prema sagovorniku, recite mu sve što vam treba.

Vežba: Izgovaranje posle utišavanja i praćenja disanja: Udahnite duboko, čak i u stomak, Izdahnite. Pratite tok vazduha. Pratite dah prilikom disanja bar 3 minuta. To je najbolji način da “stišate” uzburkane misli. I tek onda, zapišite sve što želite da izgovorite. Zamislite 2 scenarija: da ste to izgovorili mirno i tiho, a kako da ste se izvikali istim rečima. Koji je efekat bolji i korisniji? SVAKAKO izgovorite sve što treba (nemojte ćutati). Primenite ovu vežbu SVAKI PUT kad treba nešto da kažete.

Iluzije ili maštarije je sve ono što zamislimo i ostane na nivou maštanja. Ali, to je POČETNI KORAK ostvarenja naših VIZIJA, ŽELJA I CILJEVA. Jer ako ne možemo da zamislimo da nešto imamo, kako ćemo da krenemo u njegovo ostvarivanje? Ako ne verujemo da možemo, odustaćemo pri prvoj prepreci. I ako nam cilj NIJE dovoljno važan, nećemo mu posvetiti ni vreme ni pažnju ni trud. Samo vas molim da zapamtite, to što vam na prvi pogled izgleda da nije REALNO, ne znači da je nemoguće! Samo znači da će trebati više truda i vremena!

Šta je potrebno da VIZIJA  postane ostvarena? SVAKODNEVNA AKTIVNA POSVEĆENOST RADOSNOM CILJU. Kako se do tamo stiže, imate u mom tekstu http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/49.

Egoizam je misliti da živimo sami na ovom svetu i da nismo povezani sa planetom Zemljom, vazduhom, vodom, zemljom, sa svakim živim bićem, sa svim precima i sa budućim pokolenjima, sa porodicom. Čovek je postao samostalan i veoma svestan prolaznosti života. Najčešću rečenicu koju čujem od klijenata je: “Nemam nikog ko bi me podržao u mom oporavku, ni porodicu ni prijatelje, okruženje me drži na dnu”. Ranije je bar 3 generacije živelo zajedno u zadruzi, i time su svedočili o prolaznosti mladosti, mudrosti starosti i obnavljanju života. Porodica je bila mirna luka u koju smo se uvek vraćali. Porodica je bila stub i oslonac.  Odlaskom ljudi u gradove i inostranstvo, gubi se ta tako važna veza sa precima. Razmišlja se da se što više stekne i uživa sad i ovde, ne razmišljajući kako naša dela utiču na buduća pokoljenja. Danas je trenutak da se ponovo povežemo sa porodicom, sa starijim ukućanima, da ih pitamo za savet. A ako ih nemamo, možemo da pronađemo nove prijatelje i poznanike da nam budu podrška.

SVE-JEDINSTVO. Svi smo jedno. I priroda i životinje i ljudi. I bez obzira što je smrt sastavni deo našeg života, treba uživati DOK smo živi, ne čekajući svaki dan da umremo. Živite dok ste živi, ne odustajte, i završavajte sve stvari koje planirate da uradite. Sve je moguće ostvariti! U vama treba da se probudi vera da je moguće. I drugi moj savet je uvek: promenite okruženje! To ne znači odreći se porodice i prijatelja i partnera koji nam nisu podrška, to samo znači STEĆI nove prijatelje i krenuti u podržavanje jedni drugih!

Vežba: razmena vizitkarti. Spremite svoje papiriće sa imenom, prezimenom i brojem telefona i dajte ih osobama koje vam se najviše dopadaju, ili koje vam se izrazito ne dopadaju…

IMAMO LI MOGUĆNOST SLOBODNOG IZBORA? Da li je sudbinom sve već rečeno, zacrtano, šta mi uopšte ima da se trudimo? Radili ne radili, to nam je što nam je. Ja se ne slažem. Ako ništa ne radimo i ne trudimo se, nećemo ostvariti ni 10% potencijala natalne karte tj sudbine. A svedočim sudbine ljudi koji su “izašli” iz okvira svojih natalnih karti i postigli mnogo više. Bog nam je dao mogućnost slobodnog izbora, u našoj SVAKODNEVNOJ odluci: KAKO ću reagovati? Da li je svaki gubitak i neispunjavanje naših želja kraj života, ili nova PRILIKA ZA RAST? HOĆU LI ČEKATI da se stvari same dese (to je RE-AKCIJA) ili IĆI PRO-AKTIVNO, U SUSRET ŽIVOTU, PREPREKAMA I NJIHOVOM REŠAVANJU?

JESMO LI STVORENI DA VERUJEMO I DA STVARAMO ČUDA? Dok nije bilo religije, ljudi su verovali u Bogove prirode, jer su od nepogoda, životinja i biljaka zavisili njihovi životi. I bili su pomireni sa prirodom i verovali su u neminovnost života i smrti! Verovati u Boga, znači da on ima BOLJI plan za nas, nego što mu mi tražimo. Verovati da za svaki problem postoji dublji razlog našeg ojačavanja (“Bog nam nikad ne da krst koji ne možemo da ponesemo i podnesemo”). I ako smo u najtežim trenucima pomireni sa Bogom (Tako je Bog rekao), tad je trpljenje i strpljenje mnogo lakše. I ako verujemo da možemo, i ako verujemo da Bog ima NAJBOLJI PLAN ZA NAS, tad počinju da se dešavaju ČUDA (jer mi tada uradimo ŠTA JE DO NAS, A OSTALO PREPUSTIMO BOGU)! Tada u svoj život privlačimo više podrške, pratimo znake intuicije, prepoznajemo ljude koji hoće da nam pomognu, i pojačava se ljubav prema nama samima. Pričama o anđelima čuvarima, čudesnim ozdravljenjima, rađanju dece u starijim godina, i mi sami smo svedoci čuda u svojoj okolini. Čarobni štapići za uspeh preko noći ne postoje (za to treba trud, posvećenost, upornost i disciplina i vreme), ali se ČUDA dešavaju i DOPRINOSE uspehu!

DA LI SMO ROĐENJEM DOBILI MOGUĆNOST TRANSFORMACIJE (PROMENE) I OBNAVLJANJA?

Najčešća rečenica koju možete da čujete u Srbiji trenutno je: “Nisam ja spreman za promene, bolje nek ostane ovako kako jeste!” A činjenica je da je JEDINO što je izvesno u budućnosti PROMENA (Stari Kinezi su rekli: nikad ne možeš da se okupaš u istoj vodi!). I to je jedina IZVESNOST (zamislite da znate šta će sve da vam se izdešava dok ste živi, sve bi izgubilo čar i postalo bi beskrajno dosadno.)

Možda niste čitali knjigu o više od 1300 ljudi koji su imali zadnji stadijum raka, i preživeli su (takvih primera ima svuda oko nas i sve ih je više). Šta im je bilo zajedničko? Vera da će da prežive, i promena životnih navika. Svaka bolest je izlečiva, jer je uzrok svake bolesti dugo ostajanje u nekoj negativnoj emociji (bubrezi stradaju od strahova, polni organi od krivice, stida i srama, jetra od besa, žuč od jeda, pluća od tuge, glava (moždani udar) od previše mozganja i stalnog nerviranja i pritiska, srce od brige i neopraštanja. Sve auto-imune bolesti nastaju neprihvatanjem i odbacivanjem nekog dela sebe, vid se gubi kad nešto ne želimo da vidimo, sluh kad nećemo nešto da čujemo, štitna žlezda strada od neizgovorenih reči i straha da će izgovorena istina da bude loša po nas. Najnovija naučna otkrića su pokazala da, promenom životnih navika, sve ćelije u organizmu se obnavljaju, vraćaju u zdravo stanje, u periodu od 28 dana do 6 meseci (više o tome u mom tekstu http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/52)! Kako je divno shvatiti da smo nov čovek svakih 6 meseci!

Sad kad znamo da je 6 meseci najduži period u kome smo sasvim novi, promenom životnih navika, verujem da vam je jasnije zašto je ovo moj mali vodič vama za uspešniji, lakši, mudriji život van naučenih obrazaca. Ljubiti život je upravo to. To je živeti život po novim obrascima koje sami stvaramo!

 I zato vas pozivam, da već od danas, posle ove moje priče, uzmete svoj život u svoje ruke, preuzmete odgovornost nad svojim životom i počnete da pišete DANAS NOVU PRIČU SVOG ŽIVOTA, u kojoj ste vi HRABRI ISTRAŽIVAČ NOVIH PUTEVA SNAGE, KREATIVNOSTI, LAKOĆE, LEPOTE, HRABROSTI, SAMOPOUZDANJA, ZAHVALNOSTI, LJUBAVI, RADOSTI I BLAGOSILJANJA, IZGOVARANJA SVOJE ISTINE, VIZIJA, SVE-JEDINSTVA. Svesni da IMATE IZBORE, DA VEROM U ČUDA –ČUDA I STVARATE, I DA STE SPREMNI I SPOSOBNI ZA PROMENE I OBNAVLJANJA!

I  ako vam zatreba pomoć na putu, tu sam da vam pomognem i da vas podržim!