“Sve stvari koje nas okružuju deo su naše priče i mi smo sami odgovorni za to da nas one podržavaju kroz život. Svako je odgovoran za količinu ljubavi koju prima, kao i za sve stvari koje mu se događaju u životu.” Aleksandar Imširagić

„Ovo je moj život. Moja priča. Moja planeta. Život je jednostavan, samo ga mi komplikujemo… Evo ti priča umesto dodira, kad već svetovi ne smeju da nam se dotiču” izgovorila sam…

“Ja sam Zamagljeno Ogledalo, jer vidim sebe u svima vama, ali mi ne prepoznajemo jedni druge zbog magle koja se nalazi između nas. Ta magla je San, a ogledalo ste vi, onaj koji sanja." Don Miguel de Ruiz, 4 sporazuma

U mom kontaktu  sa roditeljima, sa prijateljima, sa kolegama, u radu sa klijentima (a znate i iz mojih prethodnih tekstova, i po tome kako mi se zove Internet sajt), ljubav je ono što je cilj svih mojih priča. Ja verujem u ljubav kao najuzvišenije osećanje, i kao način da se poboljša svet.  Znam i verujem da tama nestaje pojavom svetla, strah nestaje pojavom hrabrosti, tuga nestaje pojavom radosti, bes nestaje pojavom smirenosti, a ljubomora i zavist nestaju pojavom ljubavi. Bog nam šalje prijatelje jer ne može uvek sam da nam pomogne. Samo akcijom možemo da stignemo do cilja (od želja vajde nema ako sedimo i čekamo). Jedino kao svetionici, jedino sopstvenim primerom, menjajući sebe, možemo da menjamo svet.

Tako da me negde iznenadi potreba ljudi da ogovaraju, da pretpostavljaju (a ne smeju da pitaju), da čekaju da se stvari same dese tj same od sebe reše, da “kukaju” prijateljima i svima koji hoće da ih slušaju nad sudbinom, okruženjem, a nisu spremni da se promene (da ali, ne razumeš ti to… da ali nije još vreme, još samo ovo, ne mogu sad, on bi umro/isekao vene da ga ostavim, ako mi se desi ljubav desi, neću sad da izigravam jadnicu, dobro je, mogu ja sama, nemam sad novca, nemam sad vremena…), ne traže pomoć prijatelja da krenu ka svom cilju (ne može meni niko da pomogne, sve moram sam).

Otud ovaj moj osvrt na 4 sporazuma, i vežba za Vas, da se pomirite sa ljudima i situacijama oko Vas, i krenete da poboljšavate svoj život.

1. Sporazum: Besprekorno koristite svoju reč

Abrakadabra. Rečju stvaram. Reč je najmoćnije oruđe koje imamo. Da stvori i ostvari san. Ali je i oružje. Da uništi i  Vas i ljude oko Vas… Dokgod se misao ne izgovori, dok se ne napiše, vazduh je samo. Jednom izgovorena reč, ne može da se vrati… zato, budite nežni i prema sebi i prema drugima.

„Dok god nisi hodao u mojim cipelama, nemoj mi suditi“ Stara indijanska poslovica

Negde prvo sebe osuđujemo što nismo savršeni, a onda, iz svoje osude, osuđujemo i druge.

Test: Pozivam Vas da narednih nedelju dana zapišete svaku ružnu reč, reč osude i nepodrške i ogovaranja. I da odmah potom napišete kako bi izgledala rečenica da ste je izgovorili na lep način. Da vidimo hoćete li da se umorite od ružnih priča.

Tako 1.sporazum stupa na scenu: Koristite reč na pravi način. Koristite reč da biste preneli svoju ljubav, razumevanje, podršku.

2.Sporazum: Ništa nemojte shvatati lično

Kada zaista vidimo druge ljude onakve kakvi jesu a da pritom ništa ne shvatamo lično, nikada nećemo biti povređeni onim što oni govore ili rade. Jer to rade iz svoje lične sudbine, iz sebe, zato što tako moraju, i ne mogu drugačije.

Kad  se držite ovog sporazuma, možete sebi da dozvolite, prvi put u životu, da otvorite srce, jer Vas  niko više ne može da povredi. Možete reći: Volim te, bez straha da će Vas neko ismejati ili odbaciti. Bićete sposobni da tražite ono što želite. Možete reći da, ili možete reći ne – a da pri tome nemate nikakvog osećaja krivice.

3. Sporazum: Nemojte stvarati pretpostavke

“Lako je živeti zatvorenih očiju, ne shvatajući ono što vidiš...” Džon Lenon

U bilo kojoj vrsti veze možemo pretpostaviti da drugi znaju što mi mislimo i da im ne moramo reći što želimo. Ako ne učine ono što pretpostavljamo da trebaju učiniti, osećamo se poniženim i izdatim. Stvaramo pogrešnu pretpostavku da druga osoba zna šta stvarno želimo. Čitava drama nastaje kada na toj pretpostavci stvaramo i druge pretpostavke: da svi vide život onako kako ga mi vidimo, osećaju onako kako mi osećamo i žele isto što mi želimo.

Za ljubav, pažnju i podršku nisu potrebni razlozi; ona postoji ili ne postoji. Prava ljubav znači pitati sve što nam treba da bismo razumeli osobu preko puta nas. Hoće li nas ta osoba zato manje voleti, ili čak i otići od nas? Možda. Ali to već nema veze sa ljubavlju, jel da? Prava ljubav znači razumeti i prihvatiti druge ljude onakve kakvi jesu,  bez nastojanja da ih promenimo.  

4. Sporazum: Uvek činite sve što možete

“Ti si moje prelepo ogledalo, kakva sam ovih dana… slušajući te,  kao da sam sama pričala: ovo mesto vidim prvi put…toliko ljudi oko mene, a duša tako često prazna… nisam očekivala… odakle si se ti stvorio?”

Spoje se nekad svetovi koji ne bi trebali da se spoje, tek da nam pošalju neku poruku, da nas učine boljima, vrednijima, svetlijima,  tek da nam povise standarde, da znamo, da negde na svetu, postoji neko drugačiji… i onda nestanu. Da nam pokažu koliko smo spremni da damo i primimo  ljubavi, nežnosti, pažnje, dobrote:  “The love you take equals to the love you make” Beatles.

I onda shvatite, da ako otvorite srce i budete spremni da potražite ljubav,  primetiće da je ljubav  svuda oko Vas. Da možete da volite ceo svet, i da je sasvim u redu dozvoliti i da svet zavoli nas… i onda se otvarate ka čudu, da će neki novi paralelni univerzumi da se spoje, i da će se pojaviti neko ko će Vas voleti baš onako kako Vama treba.

Ono što Vas pozivam je da zapitate sebe povodom ovog sporazuma: jeste li učinili sve što ste mogli da dobijete ono što želite?

Ništa manje (bilo me blam da izađem, blam da tražim pomoć, mrzelo me, evo sutra ću, da ali nemam novca, evo hoću čim stignem… Pitam ja tako ljude: Šta tačno si sve uradio da bi došao tamo gde želiš? Napravi mi spisak akcija… ponekad spisak  ima 1-2 akcije koje nisu donele željen rezultat (ako nešto ne radi na jedan način, probaj drugi, kažem ja… Nekad spisak nema nijednu akciju, ili nema spiska…)

I ništa više (toliko sam se trudio, šta sve nisam pokušao, umorio sam se… e kod takvih situacija, gde je spisak dug, a efekta nema, zajedno tragamo za preprekama kojih čovek nije svestan (negativna uverenja, strahovi, navike i ponašanja, koji sprečavaju da se cilj ostvari), i tražim da čovek napravi pauzu i odmori se, dobro, od svega I pre bilo koje nove akcije.

Aktivnost je ono što Vas čini radosnim. Tada nema griže savesti što niste uspeli (znam da sam dao sve od sebe, a to što se nije desilo, nije zavisilo više od mene). I nema griže savesti ako je odluka bila pogrešna (znam da sam sa svim informacijama koje sam imao i znao, uradio najbolje što sam mogao).

I ono što Vam uvek govorim: otvorite svoje srce ka ljubavi, ka prijateljstvu, ka dobroti, i kontaktima sa ljudima. Bićete iznenađeni kako divne ljude ćete upoznati, I koliko ćete se radovati.

Vežba koju Vam preporučujem ovaj put je način kako da otvorite svoje srce i zavolite one koje ne volite, ili zavolite više one koje volite. Ovu vežbu Vam preporučujem u svakodnevnom životu, kao “melem” za sve međusobne odnose, prema ljudima i prema događajima, koji Vas “žuljaju”. Da što pre postanete svesni da sve ono što se nalazi oko nas, nalazi se i u nama, i živi.

Znate da Vaše telo suptilno reaguje na svaku vibraciju i ljudi nesvesno komuniciraju međusobno telima tj osećajima u telu koje izazova osoba preko puta nas. Nesvesni delovi nam se prepoznaju, postavljaju se u pozicije koje su poznate (da, ovaj mi se sviđa, ne, ovaj me nervira  a I ne znam zašto… dosad me nije nervirao, ali vidi kako se promenio…). Kad MI uspemo da uravnotežimo suprotnosti, osoba preko puta nas automatski postaje drugačija i usklađena sa nama.

Često se problematike odnosa mogu rešiti i pre konkretnog kontakta sa osobom, tako da se nakon dogovora Vas sa samim sobom i tom osobom u mislima (tj zamišljena situacija), susret odigra tako da je već sve u najboljem redu. Tako da Vas ja podstičem da jednom dnevno posvetite ovoj vežbi 5 minuta zamišljanja,  a onda primene u praksi prvom prilikom.

Vežba:

1.korak Aktivacija je čin osvešćivanja-šta ta osoba budi u Vašem telu, i umirivanje svog tela

Zamislite prethodni susret sa tom osobom. Prepoznajte sve šta osoba budila u Vama, prepoznajte fizički odgovor Vašeg tela. Da li vam je bilo udobno ili ste bili uznemireni? Ljuti, besni? Depresivni, nemoćni, zavidni, ljubomorni? Postanite svesni gde Vam se nemir nalazi u telu.

Udahnite duboko. Sad zamislite da je ta osoba neko Vama blizak i drag. Vratite svesnost na svoje telo, recite sebi: „Ja postojim i ovo je moje telo.“

Onda se “uzemljite”,tj osetite da se prsti na nogama pripijaju na zemlju na kojoj stojite.. . osetite prostor oko sebe kao svoju teritoriju (onaj osećaj koji imate kad uđete u svoj prostor,  gde je sve Vaše, i gde sve oko Vas služi Vama).

Udahnite duboko. Umirite disanje.

Opustite telo. Osetite stabilnost u telu dok gledate tu osobu.

(o znam, sad kreće psovanje: Kako misliš da se opustim kad me on/ona napada, laže, krade, nervira, psuje, itd… odgovor je: SVESNIM VEŽBANJEM- da se setite šta treba da uradite…. Možda se nećete setiti prvi put, možda ni drugi, treći sigurno hoćete, po principu, ajde da probam, šta mogu da izgubim…)

2.korak Buđenje

Održavanje stabilnosti  tj. Udobno mi  je u mom telu.  Držite pažnju na telu, dok ste istovremeno aktivni i učestvujete u okolnostima i razgovarate.

(znam, i ovde ćete reći-jeste, kako je to moguće kad me čovek nervira… vratite se na 1.tačku-dakle, kako bi ste se ponašali da Vas čovek ne nervira?) Setite se situacije kad ste fizički aktivni (sport, ples, šetnja):  telo Vam se umorilo  i osećate ga, a svejedno pažljivo učestvujete u razgovoru i smehu… e tako…

3.korak Oživljavanje  

Vaše telo je opušteno  u prisustvu  te osobe. Vi se osećate odmorni (opušteni). Prenosite  MIR drugoj osobi  (metaforički, “krotite” drugu osobu mirom i stabilnošću). To bi praktično značilo da svoju relaksiranost  prenosite na drugu osobu.

Šta je cilj vežbe: da VI ostanete mirni, pribrani i staloženi, u  svom telu, da se dobro osećate u svom telu, u stanju sklada. Bez obzira  da li je preko puta Vas uznemirujuća osoba ili izazovna situacija.

Na ovaj način, prvo ste pobedili, pa ste tek onda, pripremljeni, ušli u bitku da pobedite.

“...I kada se pred tobom otvore mnogi putevi, a ti ne budeš znala kojim da kreneš, nemoj poći bilo kojim, nego sedi i sačekaj. Diši duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si došla na svet; ne dozvoli da ti nešto odvuče pažnju; čekaj, i dalje čekaj. Budi mirna, ćuti i slušaj svoje srce. Kada čuješ njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi.” Suzana Tamaro

Objavljeno u wuwumagazine 9.12.2014

http://www.wuwumagazine.com/lovelife/ucini-sta-je-do-tebe-a-ostalo-prepusti/