U martu 2011. godine, idući na seminar Porodičnih konstelacija, rekla sam: „Bože, hoću Bajku! Umorila sam se više od traganja za srodnom dušom…” I zamislite (pazi šta želiš, možda ti se i ostvari), tog dana, preko prijatelja, sam upoznala novog prijatelja koji mi jeste poklonio bajku: „Kad su Bogovi hodali Tarom” (Hvala Peđa za bajku o našoj Tari, o večnoj ljubavi i srodnim dušama, hvala za večno prijateljstvo, hvala i za inspiraciju za moju knjigu).

Ima već par godina kako svakog čoveka (ženu, dete, muškarca) doživljavam kao važnu stepenicu na mom putu rasta i razvoja. Slušam šta mi pričaju, pitam se šta me uče… Svako neslaganje vidim kao mogućnost da sagledam svoju tamnu mrlju (hajde da vidimo šta te to, Snežo, izvelo iz takta), svako sviđanje kao potvrdu da sam svaki dan bolja i bolja… svako od nas može  u osobi koju sretne, da VIDI (kao odraz u ogledalu) svoju tamnu stranu, da je osvetli i prihvati i promeni. Ako želi… 

Zašto sam ih srela? Kojom energijom ili kojom potrebom ili trnom (tamnom mrljom) sam ih privukla?

Zašto se neki ljudi vraćaju u moj život posle toliko godina (koju to priču nismo završili tad kad je trebalo)?

Zašto sa nekim ljudima koji su mi bili bliski decenijama, više nemam nijedne zajedničke teme, zbog koje bih  poželela da se sretnem sa njima i da popijem kafu?

Zašto neke primećujem tj. vidim tek sad i počinju da mi se sviđaju (iako postoje u mom životu već godinama kao usputni prolaznici)?

Zašto neki ljudi ostaju i opstaju tako dugo?

I tu se nalazi vrlo iskren i jednostavan odgovor : JA se menjam, JA sam drugačija svaki novi dan, i samim tim su i moje reakcije na ljude oko mene drugačije.

I to je ono zbog čega Vam danas pišem. Znam da ste bezbroj puta čuli, ali da li ste mogli da primenite u svom životu kad zagusti i kad Vam je teško i kad se grčevito držite za nekog ili nešto, a to ne funkcioniše (što bi rekla moja prijateljica Dragana: „Kad ćeš već jednom da prestaneš da jašeš mrtvog konja i kreneš dalje?”).

Ljudi koji treba da ostanu u Vašem životu ostaće, sve ostale PUSTITE (dozvolite im) da odu! 

Budite hrabri da završite priče koje Vam više ne koriste i potražite nove!

U moj život, za rođendan ove godine, sasvim slučajno ( aha!) došla je knjiga Elif Šafak „Ljubav”, o dve srodne duše iz 13. veka (pesnika Rumija i lutajućeg derviša Šemsa).  I stiglo je konačno osvetljavanje ideje: srodna duša ne mora da bude osoba sa kojom ćete imati brak i potomstvo, već je srodna duša ona osoba koja Vas najviše inspiriše da budete bolji. Ne mora to da bude Vaš roditelj, učitelj, duhovni učitelj, pisac… samo neko ko slučajno uđe u Vaš život  i učini Vas boljim samo zato što Vam nešto kaže, pokloni, iznova i iznova… zato što Vas obasja smehom i dobrotom i lepotom svaki put kad je čujete i vidite…

I ne morate je zvati svojom srodnom dušom, zovite je kako god hoćete, samo je pozovite kad Vam je teško, i pitajte je: „Šta da uradim sada da mi bude bolje”? Niste sami na ovom svetu, ima puno ljudi koji mogu i žele da Vam pomognu, samo ako ste spremni da pomognete sami sebi, i ne čekate čudo da se desi, već činite promene u svom životu…

Ogledalo 1: nezavršene priče

Verujem da ste se ponekad pitali zašto je neko bez reči nestao iz Vašeg života? Zašto ste Vi nestali iz nečijeg života bez objašnjenja? Zašto je jedna svađa učinila da nestane prijateljstvo? Zašto sa nekim dragim ljudima niste stigli da se oprostite pre nego što su umrli?

Vežba: Zamislite tu osobu ispred vas, kao da stoji na pozorišnoj sceni. Recite SVE šta vam je na srcu (neko Vas je povredio, neko Vas nije video, neko Vas nije čuo, sa nekim ste se posvađali) i završite priču. Čiča miča i gotova priča! Zahvalite im se (lično ili u mislima) za sve (i dobro i loše), sa ljubavlju i poštovanjem! Oprostite sebi i drugima i ZAVRŠITE ta poglavlja.  Okrenite se od pozorišne scene i od te osobe i krenite u nov život!

Ogledalo 2: nezapočete  i dovršene priče

Nezapočete: Toliko ste želeli da budete deo nečijeg života, a ona/on nije imao vremena za vas… (ko hoće nađe način, a ko neće, nađe izgovor).

Dovršene: i isto to samo sa druge strane, imate u vašem okruženju prijatelje, poznaniike, rođake, sa kojima više nemate zajedničkih tema. Šta god ta osoba pričala, umara Vas ili Vam je dosadno (isprazne priče koje crpe Vašu energiju)…

Vežba:  u mislima (ili uživo), objasnite toj osobi zašto Vam je bilo teško što na Vas nije obratila pažnju, ili zašto Vi više ne želite da provodite vreme sa njom…. Završite i ta poglavlja.

Ogledalo 3: priče koje moraju da traju a nerviraju me (uh, šta bih mu rekao, uradio, zviznuo, opsovao samo kad bih smeo i mogao)

U razgovoru sa ljudima, pitam ih: „Nego reci ti meni, možeš li ti da izudaraš tu osobu? Da je prebiješ? Da je pljuneš i opsuješ? Da je šutneš? Ne možeš? Ok. I znaš gde završava tvoj bes, ljutnja, nemoć? U TEBI! I pretvara se u bolest. Dakle? JEDINO ljubav, razumevanje, saosećanje i blagosiljanje te osobe popravlja Vaš međusobni odnos.” Tačka.

I možda pitanje (ne moraju da važe tri donja citata za Vaše primere, ali propustite ih kroz svoje filtere pitanja): ima  li možda malkice i Vašeg uticaja na međusobni odnos?

„O čitatelju, mnoge pogreške koje u drugima vidiš, zapravo su tvoje vlastite, u bližnjima odražene! U drugima vidiš sve sto si sam… vidiš svoje licemerje, zlobu i drskost. Te mane nad kojima se zgražavaš, zbiljski su tvoje vlastite, ali ih u sebi ne vidiš tako jasno, inače bi sebe svom dušom zamrzeo.” Rumi

U knjizi „Kakve su ti misli, takav ti je život”, Otac Tadej priča priču o tome kako mi sami stvaramo sebi teškoće. Vladika Nikolaj Velimirović je pričao kako je jedan sveštenik stalno tražio premeštaj u drugo mesto. Na taj njegov zahtev, Vladika je odgovorio: „Oče, drage volje bih te premestio  gde god hoćeš, ali samo kad ti ne bi samoga sebe tamo nosio”.

„Trun u tuđem oku vidiš, a ne vidiš brvno u svom”, Vladika Nikolaj

Vežba: Zamislite  osobu ispred sebe (ili joj uživo recite): „Ja te volim baš takvog jesi. Najviše volim BAŠ to što me toliko nerviraš i povređuješ i boliš. Opraštam ti. Volim te i šaljem ti ljubav  i blagosiljam te. Verujem da u tebi ima dobrote i ljubavi i ja volim tog dobrog u tebi.” Namaste (moja Duša vidi tvoju Dušu). Svaki dan to ponavljajte iz srca, onoliko puta koliko je potrebno, kao molitvu, dok ne postane Vaša navika i deo Vas.

Ogledalo 4: priče koje traju i koje su Vaša inspiracija, snaga, ljubav, podrška i stalan motiv za razvoj 

Ja imam mnogo takvih osoba u svom životu (O, Bože hvala ti  na ovom životu i svima njima!!!) oni znaju da ih volim, JER SAM IM REKLA i ponovim im to svaki put kad ih vidim (znam da sam im dosadna, ali to je moja izjava ljubavi i zahvalnosti za to što postoje u mom životu i što osvetljavaju moj put kad mi se ugasi baterijska lampa).

Ogledalo 5: nove, neistražene priče (hvala ti što si se pojavio baš sad u mom životu)

I tako, posle svih iskustava, svih ispričanih i neispričanih priča, pojavi se (ili Vi primetite nekog kog dotad niste primećivali) neko nov… sva prethodna iskustva stanu na stranu sigurnosti (ako su sve Vaše priče bile Vama dobre) ili na stranu straha (zeznula sam se, bar nekoliko puta, kako sad, šta sad, zašto sad, čemu sve to, kad sve prethodne priče nisu donele ono što sam želela…)… i tad treba iskočiti iz svoje zone komfora i reći sebi (a naročito priznati tom nekom drugom) da ne znate kud ovo vodi,  nemate šta da obećate, ali kakva god da su prethodna iskustva, želite da vidite, osetite i čujete kud ovo vodi…

Vežba: šte ste dosad naučili, koje ponašanje Vam je bilo najkorisnije i kad ste se najbolje osećali? E, sad primenite sve što ste naučili !

Za kraj, kao zaključak: 

Zamislite da Vam je ostalo još mesec dana života. Šta biste uradili? Da Vam je ostalo još nedelju dana? Da Vam je ostao još dan? Sat? Minut?

Ja bih (i već jesam) onima koje volim rekla da ih volim, i provela to vreme sa njima… Jer, šta ostaje iza nas jednog dana kad nas nema? Deca, dela, ljubav i sećanja u srcima onih sa kojima smo se voleli…

Uživajte u svakom susretu sa ljudima! I recite im da ih volite!  

PS. Hvala  dragim ljudima koji su me inspirisali da napišem ovaj tekst, oni znaju…

Originalno objavljeno u wuwumagazine 11.07.2014. 

http://www.wuwumagazine.com/lovelife/ljudi-kao-nasa-ogledala/