„Toliko je bilo stvari kojih smo se plašili. A nije trebalo. Trebalo je živeti.” Ivo Andrić

Moja prabaka, baba moje majke, kad ju je mama pitala: „Je li, baba, na koju stranu da krenem?” (misleći na raskrsnice života, šta da izabere, onaj sigurni put ili onaj drugi….), odgovorila je: „Zapitaj se, sine, kojim putem bi krenula da imaš 80 godina,  i da te više ničega nije stid, da te ničega više nije strah, i da ti je žao samo onog što zbog ta dva nisi proživela…”

Danas Vas pozivam da se UVEK, kad ne znate zašto, kako, kuda, kad imate dilemu, zapitate: Šta bih uradio da imam 80 godina?

Kad su naučnici pitali ljude koji su već u poznim godinama ili boluju od smrtonosnih bolesti, čega im je žao što jesu ili nisu uradili u životu, dobili su jedinstven odgovor: Kajanja zbog svih grešaka, zbog pogrešnih izbora nije bilo. Samo žal za svim onim što nisu uradili.

Naučeni smo (naročito na našim prostorima gde se na svakih par desetina godina vodi neki rat) da živimo u strahu, umesto u ljubavi, da primećujemo svoje i tuđe mane i ono što nam ne čine, više nego sve ono dobro što u nama i njima postoji…

Pri sagledavanju činjenice koliko jako strahovi upravljaju našim životima, kad god pričam sa čovekom da bi sagledao da iz straha najčešće i ne počinjemo ni projekat ni vezu ni trening, i najčešće nas to sprečava da živimo (već samo životarimo), vodim ga kroz čitav niz ponovljenih pitanja koji se popularno zovu: worst case scenario, iliti Šta najgore može da ti se desi ako…?

I znate do čega se prvo dođe? Naravno do smrti… I onda, samo da znate kakva olakšavajuća energija prostruji tom osobom, kad shvati: ali ja se uopšte ne plašim smrti!

O da… tek kad shvatimo da je smrt ono najgore što može da se desi, počinjemo da živimo… I znate šta tek onda isplivava: mi se u stvari plašimo života, tj. neizvesnosti onog što život nosi. Strahovi nas sprečavaju da krenemo napred. I zakoračimo u nepoznato…

Imate li oko sebe poznanike koji ostaju na lošim poslovima, u lošim vezama, još gorim brakovima,  iz straha (da neće naći bolje ili šta će svet reći?), koji se plaše da zakorače u nepoznato, a loše su navikli?

Da bih Vam pomogla da prepoznate svoje strahove, zapisaću najčešća ponašanja ljudi koji imaju te strahove, pa se možda prepoznate kroz sećanja na događaje koji su se desili Vama. Poklapaju se sa negativnim uverenjima, tj. uzrok su negativnih uverenja iz prethodnog teksta.

• Ja ne pripadam ovde (strah od života, strah od uključivanja u život, strah od sopstvenog ispoljavanja)

Stalna potreba da se pomera (putuje, seli) sa jednog mesta na drugo, naročito kad treba da preuzme odgovornost, da učestvuje u nekom poslu ili vezi, osoba nije motivisana. „Neću još jednom da prolazim kroz bolno iskustvo, brišem ja odavde, idem odavde, trči odavde što brže možeš, zvano TUTANJ!” S druge strane, osoba je ljuta na život i svet što mu ne daju prostora da postoji.

• Ja odustajem i/ ili neću da završavam započeto – strah od uspeha koji nosi smrt posle toga, kao i strah od neuspeh

Sve što osoba započne, ne završi (nezavršena škola, daje otkaz na poslu, ostavlja ljubavne partnere (da ne bi bila ostavljena). Osoba za nezavršavanje poslova krivi višu silu: državu, okolnosti, roditelje koje nije mogla da bira.

• Sve ovo nije dovoljno (samo još to…) – strah od odbacivanja i napuštanja

Konstantan osećaj praznine (roditelji u detinjstvu su ostavljali dete kod drugih ljudi ili nisu umeli da iskažu ljubav i nežnost), i ničega nema dovoljno, zato se osoba „kljuka i usisava”, svim vidovima popunjavanja praznine (hrana, piće, alkohol, droga, televizija, kupovina, hobiji, sport, politika, rad, muzika, putovanja). Stalan osećaj nesigurnosti i potreba da osoba gomila i oko sebe (ništa ne baca od starih stvari, sve čuva). Osoba je stalno zabrinuta za budućnost, plaši se da će biti ostavljena, tj, odbačena i napuštena.

• Ja patim i svi su mi drugi krivi za to (ja sam žrtva) – strah od manipulacije, strah od nemoći i bespomoćnosti

Osobe ceo život doživljavaju kao bitke koje stalno gube, zahvaljujući drugima.  Nepoverenje u ljude kombinovano sa besom i ljutnjom, osoba stalno oseća da drugi žele da je iskoriste. Otpor autoritetima. Osoba je ljubomorna na sve koji izgledaju srećni. Sve ide po zlu, a za to su svi drugi krivi (partner, deca, prijatelji, kolege, društvo, vreme)

• Ja ne zaslužujem ljubav (život, novac, sreću) – strah da nismo vredni života, ljubavi, strah od pokazivanja ranjivosti i strah od izdaje

Ljudi koji su ponosni, arogantni (ali usled nedostatka samopouzdanja i samouverenosti) imaju potrebu da budu popularni – egocentričnost, sebičnost. Najviše im je potrebna potvrda od drugih ljudi, potpuno zavise od tuđeg mišljenja. Perfekcionisti, jer misle da je to jedini način da bi bili voljeni. Stalno su nervozni i pod stresom, i vrlo često hiperaktivni. Da li će biti dovoljno dobri, dovoljno briljantni, dovoljno savršeni, da bi bili stalno poštovani i voljeni, nikad izdani? Osećaju da treba JEDINI  da budu voljeni, tako da život postaje stalno takmičenje za energiju, ljubav. I ma koliko ljubavi primili, to nije dovoljno da se osoba oseća dovoljno voljenom i stalno brine.

• Ja sve držim pod kontrolom (ljubav boli) – strah od prepuštanja ljubavi, strah od ranjivosti, strah od bola, strah od tuge, strah od napuštanja (smrt) od strane objekta ljubavi

Osoba nije sposobna da voli (da „otvori” srce). Usled šoka od gubitka nekog dragog u detinjstvu, svaka mogućnost osećanja je zamrznuta. Ne želi da oseća. Što se nje tiče, emocije su slabost, jer ljubav boli. Tako da osoba neprestano razmišlja, kalkuliše, pokušava da predvidi i planira, i oslanja se jedino na razum kuda dalje da ide. Osoba mora da je uvek u pravu, veoma često je intelektualno briljantna, logična i analitična, uvek za sve traži objašnjenje, mrzi improvizacije i promene.

• Strah od neizvesnosti (gubljenje poštovanja, kredibiliteta, pozicije, značaja, ljubavi, mogućnost da budete osramoćeni, poniženi, da izgledate glupo, da ne budete u pravu i da budete odbijeni).

Osoba živi u strahu da ako išta sama promeni u životu, može da bude gore nego što je sada. Sada je sve izvesno, poznaje sve šta se dešava, nema veze što je loše, jer ako krene ka promeni, može da bude gore (Sedi, ćuti, trpi, može i gore od ovog… „Ni za gde si, nisi…”)

Znači, treba prvo da OSVESTIMO  svoje strahove, da shvatimo da mnogi od njih nisu stvarni (samo strah od pada i strah od buke JESU stvarni strahovi, svi ostali su stečeni tokom života).

Budite iskreni prema sebi. Sagledajte i one male i one velike strahove koji Vas sprečavaju da krenete napred. Izgovorite ih i napišite čak iako Vam izgledaju sasvim nelogični. Vaš mozak voli da Vas štiti i naše reakcije nemaju veze sa logikom  već sa našim nesvesnim razmišljanjem.

Suočavajte se sa strahovima sledećim tehnikom (da, naravno da Vam ove tehnike dajem ne samo sad nego da se na njih vraćate SVAKI put kad neki događaj ili čovek „okine” neki strah u Vama):

• Zapišite strahove (sve, sve, slobodno, sve kojih se setite) u sledećoj formi:  Ja imam strah da (primeri: ako volim sebe neću moći da volim druge, nisam dovoljno dobra da bih sebe volela, ako posvetim sebi sat vremena neće mi ostati vremena da…)
• Recite sebi HVALA i zapišite HVALA odmah posle zapisanog straha
• I tako ispišite sve strahove koji Vam padnu na pamet, i iza svakog napišite HVALA (sećate se, zahvalnost šalje poruku Vašem nesvesnom: Nastavi da radiš tako, dobro je.)
• Ponovite isti princip vežbe suočavanja sa strahom i promene straha i suprotan osećaj kao u primeru sa negativnim  uverenjima (iz prethodnog teksta), kako bi sebi DOZVOLILI  da osećate strah, a onda ga preokrenuli u svoju korist sa nekom od pozitivnih rečenica iz prethodnog teksta.
• U spisak jutarnjih i večernjih radnji kako voleti sebe,  dodajte rečenicu koju ćete izgovarati svaki dan:

„Spreman sam da radim i delujem i u prisustvu straha. Sada i od sada, uprkos  strahu, radim sve ono što želim i što mi treba!”

Kako dalje?

U redu je imati strah. Jedna definicija hrabrosti kaže da hrabrost nije nemanje straha (jer kad nemaš strah šta će ti hrabrost), već spremnost da se sa strahom suočite. Dakle, ova tehnika će Vam pomagati i nadalje.

Ok, sad kad smo osvestili šta najgore može da ti se desi, hajde da vidimo: Šta najbolje može da Vam se desi? Kad bi mogli da izmaštate nalepšu moguću bajku, kako bi ona izgledala (razmislite do sledeći put, ok?)?

Kad  me pitaju znam li da gledam u šolju ili da tumačim snove, ja kažem: „naravno”!

I onda ispričam najlepši mogući scenario nečijeg života. To se zove pozitivno programiranje. I to i vama preporučujem. Predviđajte zdravlje, radost, blagostanje, uspeh, uzajamnu ljubav, ne košta ništa, a tera ljude da se bar malo potrude i krenu ka promeni….

I za kraj današnjeg teksta, priča 

Baka mog dragog trenera Porodičnih konstelacija Vlade Ilića bila je travarka. Vlada nam je ispričao jednu priču iz njenog iskustva. Kad joj je došla devojka u ranim 40-im, bleda, smrtno bolesna, veoma debela, i rekla: „Je l’ možeš ti meni da pomogneš?”, baka je rekla: „Da, ali da me slušaš.” Devojci je ostalo par meseci života, i naravno da je pristala da je posluša. „Dva meseca ćeš da jedeš samo ljutu papričicu i pićeš vodu i smejaćeš se na silu po ceo dan. Kad prođe dva meseca, kupi sebi haljinu, nove cipele, našminkaj se, smej se i idi na prvi vašar koji se održava u blizini. Tamo ćeš da sretneš đuvegiju koji će da se zaljubi u tebe, da te oženi, imaćete dvoje dece i bićete srećni do kraja života”.

Da li da vam kažem da se baš tako desilo? Naravno da jeste.  Šta je u ovom slučaju odradio izvrstan psiholog: dao je RAZLOG  umirućoj da živi (udaćeš se i bićeš srećna), dao je NAČIN kako da do sreće dođe (smršaj, smej se, lepo se obuci, doteraj se, smej se i izađi u svet da te taj isti svet vidi) i dao je NADU (ako me poslušaš, ceo život će ti se preokrenuti).

I tako Vas ja pitam: Jeste li spremni da konačno zavolite sebe? Uprkos svemu onom što može da Vas zaustavi na tom putu?

Ne? Onda moje pitanje: Šta vas tačno sprečava u tome?

Da? E, onda IDEMO ponovo na vežbe voljenja sebe!!! I činite sebi LEPE stvari danas i očekujte to od drugih, ne čekajte sutra! Pozovite drage osobe da ih čujete, da ih vidite, da ih zagrlite! Pomirite se sa nekim s kim ste posvađani! Recite ljudima koliko ih volite, već danas!

I pogledajte, ako već niste, film „BUCKET LIST.”

Originalno objavljeno u wuwumagazine 11.04.2014.

http://www.wuwumagazine.com/lovelife/kako-voleti-sebe-vise-uprkos-strahovima/