• „Ako misliš da možeš, u pravu si. Ako misliš da ne možeš, u pravu si”

Kad sam pre dve godine, u grču što nemam ono što želim, u razgovoru sa svojom prijateljicom i NLP trenerom, Draganom, izjavila kako su sve žene oko mene udate, srećne i imaju decu, ona je pitala: „Zar baš sve?” I krenula da mi nabraja jednu po jednu divnu ženu koja ne odgovara tom opisu.

I rekla mi je: „Kako bi bilo da, za promenu, zadaš sebi zadatak da budeš radosna svakog dana, i zahvalna za ono što već imaš, a toga ima tako mnogo!” Gago, trebalo je još neko vreme da počnem da živim zadatak koji sam tada sebi zadala. Priznajem, upornost je urodila plodom .

Čovek dnevno primi jako mnogo informacija, a mislim da već znate da oko 60.000 misli dnevno nam prođe kroz glavu. Naš mozak funkcioniše po principu sličnosti: ono na šta mislimo, kao filter čini da samo takve stvari, ljude i događaje primećujemo, a zanemarujemo sve ostalo. Šta to tačno znači? Ako smo usmerili pažnju na nemanje, još više nemanja će da nam dođe. Ako usmerimo pažnju na imanje i zahvalnost, još više imanja i zahvalnosti za imanje će da dođe.  Da, to kaže „Tajna” (čuveni film) i skoro da je pa tako…. Mislimo mi sve lepo, zahvalni smo, a tapkamo u mestu…

E, onda se treba zapitati:

Zašto mi se stalno ponavljaju iste priče? Iznova i iznova upadamo u slične ili potpuno iste situacije. Za prijatelje, partnere ili poslovne saradnike birali smo ljude koji su nam potvrđivali da je strah opravdan i da je uverenje tačno (negativna uverenja „privlače” u naš život događaje i ljude koji ih potvrđuju).

Negativna uverenja  su obrasci, šabloni, negativni „programi” koji okidaju naše ponašanje i kao trnovi u srcu privlače ljude i događaje koji će da potkrepe  to uverenje (mada naizgled dobro krene, usred dobre priče sve nekako krene naopako). Mi ih često nismo svesni do trenutka vežbe sa Ogledalom  (iz mog 2. teksta), ili do trenutka sagledavanja straha i suočavanja sa njim.

Odgovor koji dobijemo je: zato što nisi naučio lekciju.

Tad se treba zapitati: Ok, koju to lekciju nisam naučio, pa mi se to ponavlja? I još se zapitati: kako da naučim lekciju da mi se više ne bi ponavljala ?

Najčešća negativna uverenja su:

• Ja ne pripadam ovde (eh, da sam se rodio u drugo vreme, u drugoj zemlji, kod drugih roditelja sve bi bilo drugačije)

Ova vrsta negativnog uverenja nastaje kod onih ljudi čije su majke imale težak porođaj, i/ ili čije je detinjstvo proteklo u nekom od bolnih fizičkih iskustava, tipa bolesti, povreda, tj. u bolu, a način da se to prebrodi bio je da se „odluta” iz realnosti u neki izmišljen, bolji svet.

Pozitivno uverenje: Ja postojim, siguran sam i bezbedan ovde. Želim da živim i sa radošću se uključujem u sve aspekte života.

• Sve što započnem, propadne (ne da mi se ništa da završim kako treba, viša sila me spreči; Ja odustajem i ne završavam započeto)

Ova vrsta negativnog uverenja nastaje kod onih ljudi čiji su preci (roditelji, babe,  dede, preci uopšte ginuli ili umirali od bolesti, u trenucima kad su bili srećni ili postizali uspeh (imovina koja je bila oduzimana u ratovima i druge katastrofe koje su odnosile živote (zemljotresi, požari, zarazne bolesti), tako da dete prima poruku: bolje da ništa ne završim i da ne uspem, i da ne budem srećan, jer ako  uspem, „ode” glava. Znate onu izreku „Nemoj mnogo da se smeješ, sutra ćeš plakati…”, to.

Pozitivno uverenje: Ja završavam sve što započnem, stvaram i uživam u plodovima svog rada. Imam svu moć da budem radostan  srećan uspešan i voljen.

• Sve ovo nije dovoljno (eh, da imam samo još to, samo još to da uradim,  pa ću biti srećan… Još! Treba mi više! Nemoj da me ostaviš, nemoj da me izneveriš. Nema dovoljno hrane, novca, posla, ljubavi…)

Ova vrsta negativnog uverenja nastaje kod onih ljudi koji su kao mali odrastali bez roditelja ili njihove topline, koji su ostavljani kod baba, deda na duže vreme, tako da su ostali „gladni” ljubavi, nege, pažnje, i nadalje hranom, pićem, cigaretama, materijalnim nagomilavanjem, višestrukim ljubavnim odnosima, pokušavaju da utole glad.

Pozitivno uverenje: Imam sve što mi treba. Za mene ima dovoljno na ovom svetu. Izobilje i blagostanje me ispunjavaju radošću.

• Ja patim i svi su mi drugi krivi za to (ja sam žrtva sudbine, života, roditelja, partnera, države, ekonomije, poslodavaca. Ja sam ok i u pravu, drugi su krivi. Ja sam žrtva. Patim zbog ponašanja drugih prema meni. Ljudi me ne poštuju. Život nije fer, ali jednog dana ću se osvetiti. Toliko svima dajem, a ništa ne primam. Ljubomoran sam na one koji imaju više od mene.)

Ova vrsta negativnog uverenja nastaje kao posledica bolnog odvajanja od majke u trenutku rođenja. Dete registruje da je život bolan i da je nemoćno, izbačeno iz sigurnosti majčine utrobe. Više nisam bezbedan. Takođe nastaje tokom detinjstva kod roditelja koji su bili strogi: „Moram da pokažem detetu kako treba da se ponaša, ne može kako ono hoće”. Često takva deca postaju buntovnici tokom puberteta  i prave razne izgrede.

Pozitivno uverenje: Život je lep. Prihvatam ljude kakvi jesu, ja sam slobodan i bezbedan. Ja sam izvor i uzrok svega što mi se dešava u životu, i imam svu moć u sebi da izgradim slobodan život pun radosti i zadovoljstva.

• Ja ne zaslužujem ljubav (život, novac, sreću, uspeh, blagostanje), mrzim sebe (ali očekujem da me ti svejedno voliš). Ja nisam vredan ljubavi (života, novca, sreće, uspeha, blagostanja). Ja sam specijalan, jedinstven, najlepši, najzavodljiviji, primeti me, gledaj me sa divljenjem, i voli me zauvek. Ne smeš da me izdaš.

Ova vrsta negativnog uverenja nastaje kada je dete posebno voljeno od strane jednog roditelja (ti si moje mezimče), kada jedan od roditelja putuje ili nije prisutan prilikom odrastanja deteta ili kod razvoda kada ostaje sa roditeljem koji svu ljubav prenosi na dete (kao  zamenu za partnersku ljubav), a drugi roditelj nije više prisutan, i dete treba da nađe način kako da zadobija iznova i iznova ljubav roditelja sa kojim ne živi. Dete dobija nesvesnu poruku šta sve treba da radi da bi zadržalo ljubav i pažnju na sebi, a to se svodi na „Ja moram da ti činim i da budem dobar da bi me ti voleo i da bi ti bio sa mnom. Ako ti ne činim, ostavićeš me i otići.”

Pozitivno uverenje: Ja volim, slobodno i bezuslovno. Iskren sam prema sebi i prema drugima. Svoju moć koristim da volim i da pomažem drugima.

• Ja sve držim pod kontrolom (jer ako se pustim, ljubav boli). Srce od kamena. Ne osećam ništa, ne prilazi mi, ne dodiruj me.

Ova vrsta negativnog uverenja nastaje kada su drage osobe umrle ili zauvek napustile osobu u ranom detinjstvu. To u deci izaziva „zatvaranje” srca da ne boli više. Komunikacija se svodi na logiku, bez emocija, naoko su neosetljivi, ponositi, proračunati, daleki. Ljudski dodir, zagrljaji, poljupci im smetaju i odbijaju takav kontakt. Više uživaju u sticanju materijalnih dobara  i provođenju vremena u samoći.

Pozitivno uverenje: Ja uživam u svojoj osetljivosti,  nežnosti i ranjivosti. Usuđujem se da volim. Spreman sam da pustim stare strahove. Sposoban sam da osećam ljubav i da joj se prepustim u potpunosti, sa hrabrošću i radošću.

Kako istrajati na Putu ljubavi, tj. kako se menjaju uverenja iz negativnih u pozitivna? 

Za razliku od filma „Tajna” gde je uputstvo da ljudi sa euforijom zamišljaju kako imaju stvari koje inače nemaju, meni se u praksi, na sopstvenim uverenjima, i u radu sa klijentima, mnogo delotvorniji pokazao osećaj lakoće, ravnodušnosti i pripadanja. Zašto? Suština ovih vežbi je da Vi osetite i setite se i zapamtite osećaj nečega što je već Vaše i što Vam pripada.  A kako se osećate kad znate da imate cipele? Da dišete? Da imate nos? Da umete da hodate? Da umete da se očešljate? Pa, normalno. Ravnodušno. Pripadajuće.

Prvi korak je da shvatite šta Vas je to sprečavalo svih ovih godina da postignete uspeh u svakom aspektu svog života. Zapitajte sebe: šta Vas je sprečavalo da zavolite sebe do sada i SADA?

• Izaberite jedno negativno uverenje na kome ćete raditi. Znači, jedno po jedno.
• Zapitajte se zašto to verujete. Setite se situacija (događaja, ljudi) u životu koje su potkrepljivale to verovanje. Potrudite se da pronađete prvu situaciju kad je to verovanje nastalo (moje najvažnije negativno uverenje desilo se u trenutku mog rođenja i posle se ponavljalo kroz život).
• Skupite bilo koji ili više dokaza koji pokazuju da to uverenje nije tačno. Možete li da se setite nečijeg tuđeg iskustva ili ijednog svog ličnog iskustva koje pokazuje netačnost? Zapišite ih sve.
• Zamislite kako biste se osećali kad biste imali suprotno, tj. pozitivno uverenje. Predstavite to pozitivno uverenje mišlju (pozitivno izgovorenom rečenicom), slikom, mišlju, zvukom i osećajem novog, pozitivnog, suprotnog uverenja.
• DOZVOLITE SEBI da možete da imate i negativno i pozitivno uverenje (Ja ću Vam dati primer na uverenju Ja nisam vredan ljubavi.

• Napišite na 2 papira:  Pozitivno uverenje (Dozvoljavam sebi da sam vredan ljubavi) i negativno uverenje (Dozvoljavam sebi da nisam vredan ljubavi).
• Podignite oba dlana na gore (kao da nešto hoćete da vagate i premeravate)
• U levi dlan stavite papir sa napisanom rečenicom: Dozvoljavam sebi da sam vredan ljubavi.  Pročitajte rečenicu naglas. Kakav je osećaj u telu?
• U desni dlan  stavite papir sa napisanom rečenicom: Dozvoljavam sebi da nisam vredan ljubavi. Pročitajte rečenicu naglas. Kakav je osećaj u telu?
• Ponavljajte jednu pa drugu rečenicu 5-10-20 puta, sve dok isti osećaj u telu  ne bude pratio izgovaranje obe rečenice.

• Sad se setite kako se osećate kad imate nešto što Vam se podrazumeva. Sad to osećanje primenite dok izgovarate pozitivno uverenje. Predstavite to pozitivno uverenje nekom novom situacijom (događajem, susretom) gde ćete ga primeniti. Vidite sliku tog događaja, čujte zvukove, osetite se dobro, izgovorite: Da, jeste, dobro je. Da, ja imam to uverenje i ono mi pripada.

Šta je Vaš domaći zadatak do sledećeg petka, naravno vezan za Vašu svešcicu?

• Zapišite sva uverenja koja Vam smetaju da već danas primenjujete zadatak iz 2. teksta. I primenite gornju  tehniku za svako od njih, tj. uklanjajte jedno po jedno (jedno uverenje dnevno).
• Radite po uputstvu Kako voleti sebe, svakog dana.

Šta dalje?

Kad prepoznate svoje trnove i uklonite ih  iz svog srca, počećete da primećujete mnoge lepe stvari oko sebe koje dosad niste primećivali ili su Vam se podrazumevale. Prirodu, biljke, životinje, sunce. I primetićete neke tihe, drage ljude, zvane prijatelji, koji su vam se takođe podrazumevali. Počećete da primećujete male događaje koji Vas čine radosnijim. I poželećete više ljubavi u svom životu. Za početak, ljubavi prema sebi.

Knjiga u kojoj možete ovo i još mnogo više da saznate (ako već niste čitali): „Otkad sam se zavolela, volim” Ivana Kuzmanović:

Film Lujze Hej:  „Ti možeš izlečiti svoj život”

Čekam Vas sledeći put sa temom: KAKO VOLETI SEBE VIŠE… uprkos strahovima.

Originalno objavljeno u wuwumagazine 4.4.2014.

http://www.wuwumagazine.com/lovelife/kako-voleti-sebe-vise-uprkos-negativnim-uverenjima/