Jednom me pitala: “Zašto sam se ja rodila u selu Stopanja, kad ne osećam da pripadam ovde, sada, kao da sam zalutala u pogrešan vek, pogrešno selo… “ Tada nisam bila astrolog, a ipak sam joj rekla, iz dubine duše: “Mama, rodila si se da bi MENE rodila!” Tada sam bila vidovita, jer kad sam ušla u znanje astrologije i “pogledala” naše prethodne živote i njene pretke, sasvim “slučajno”njeno sunce i njen severni mesečev čvor su na ISTOM stepenu kao moj ascedent, imamo 11 zajedničkih prethodnih života, i 12 zajedničkih predaka iscelitelja.
Rodila se da bi mene rodila. Možda to danas zvuči nadmeno (koliko sam pa ja sad to važna), ali ona je menjala decu sa kojom je dolazila u dodir, kao profesorka književnosti i kao tetka. Da je u njeno vreme postojao internet, verujem da bi bila najbolji motivacioni govornik, koja menja način razmišljanja sluđenih tinejdžera i uči ih čojstvu, junaštvu, poštenju. Ja danas menjam način razmišljanja hiljada ljudi, Internet mi je to omogućio.
3.5 godine je bila u braku pre nego je zatrudnela sa mnom, 8 meseci me nosila u “zubima” (imala je veoma tešku trudnoću), 17 sati me rađala, bez epidurala i bez carskog reza. Pitale smo se zašto je niko nije porodio carskim rezom, rizikovali su da ona umre. Lako je dati odgovor kad zaviriš u planete tog dana pre pola veka. Da me rodila 40 minuta ranije, moje sunce bi ceo život bilo tužno, ovako je obasjalo pobedničkim sjajem olimpijske medalje (kazimi konjukcija) saturna… Koji dogovor duša je ispoštovala moja majka da bih se ja BAŠ tada, tog minuta rodila, znaju astrolozi…
Sada znam: Duša deteta bira Dušu majke i Dušu oca, koji će joj biti roditelji. Da ste me pitali BILO KADA do pre deset godina, rekla bih: Više volim tatu! Samo možete da zamislite koliko joj je ta izjava teško padala (sad kad znate priču njene trudnoće i porođaja sa mnom). Da ne pričam o svim besanim noćima koje je probdela uz mene kenjkavu, o svim umornim danima trčanja za mnom, o svim odgovorima na pitanja ZAŠTO male, beskrajno radoznale i zamarajući dosadne male Žosne, o svim ponavljajućim radnjama kako bi tvrdoglavo dete naučila da jede, pije, priča, piški u nošu, kupa se i oblači se samo, o svim satima u kojima mi je čitala, dok sa 4 godine moje nije rekla: “Više neću da ti čitam, nauči sama”. 9 meseci trudnoće sa mojim bratom, bile su joj najnapornije (mislila je da će da se odmori na trudničkom, ali tu je dočekala dosadna Žosne željna njene pažnje i novih znanja) ikad… Za to vreme, tata me (povremeno, vraćajući se sa privremenog rada u Ljubljanu), ljubio grlio i šetao… Lak zadatak za obožavanje tate, i otpoooor prema maminoj strogoći.
Koliko takvih mami znate? Ja ih danas znam mnogo! Odradile su sve “pešačke, mravlje” poslove, bez razumevanja najvažnije uloge…
Kad je mala Žosne porasla, shvatila je da se zahvalnost MAMI meri preko 2 datuma:
Hvala ti majka što si me rodila i gajila do 7.godine! I
Hvala ti majka što si mi rodila brata!
Da li se njena uloga spartanske majke završila tada? O ne, tek je počela! Za svaku četvorku me grdila (“Za tako pametno dete, ti uopšte ne ulažeš trud da učiš!” (učim mama, učim, nego ti ne vidiš…), za osvojeno prvo mesto na saveznom takmičenju (SFRJ) iz hemije u 7.razredu osnovne, pitala me zašto sam osvojila 95 umesto 100 poena, na kvizu “Želite li da postanete milioner” me izgrdila pred celim gledalištem što nisam znala šta je arpadžik (pitanje za 10.000 dinara), a bilo joj je SASVIM normalno što sam osvojila 300.000 dinara na kraju te emisije…
Moji uspesi (Vukovac u osnovnoj i srednjoj školi, visok prosek na fakultetu, to što sam magistrirala sa 26.godina) su joj se podrazumevali, moji neuspesi su je boleli ( nepostajanje majkom, razvod, 3 otkaza), moja rizikovanja su je plašila (odlazak u psihologe i privatnike)… Sve što sam uradila moglo je još bolje J, za razliku od tate koji je govorio: Verujem da si pametna i da znaš šta radiš…
Ali ta ista mama je svuda išla sa mnom da mi drži strah (da strah ostane kod nje da ja budem neustrašiva i opuštena), i pitala: “Reci mi šta da radim da bi tebi bilo bolje?”
Njena učenja, moje najveće učiteljice, možete da pronađete ovde:
http://www.ljubizivot.rs/OMeni/MojTekst/75
Danas? Verujem da bi bila ponosna na sve pohvale koje dobijam od ljudi kojima pomažem da imaju bolji život, menjajući njihov načn razmišljanja. Bila bi ponosna na 6 virtualnih Kombank arena koje sam ispunila sa 120.000 pregleda youtube emisije Inspiracija dana, na sve preglede svih liveova.
Danas bi rekla: “A što nisi završila knjigu?”. Nisam stigla mama, trenutno ubrzano “bojim” crne vrane u žute vrane, da zavolimo život koji nam je dat, i da ga menjamo nabolje, svojom akcijom. “Ugojila si se!” Jesam mama, uživam u hedonizmu svako veče kad završim radni dan…
Bila bi ponosna kako se “brinem” o tati i bratu, da su oni dobro, bila bi ponosna na moju ljubavnu vezu od skoro 5 godina (“konačno i ti da se skrasiš, kao sve tvoje pretkinje”).
Nema te 2.5 godine u ovoj dimenziji, a tu si. Pričam sa tobom u sebi svaki dan. Budi ponosna na svoju malu radoznalu Žosne, koja priča svojim živim lutkama, onako kako je pričala svojim lutkama davno davno.
Ovaj 18.april biće posvećen sećanju na sav njen trud, i svu ljubav koju je (na jedini način koji je smatrala pravim kad je ovo tvrdoglavo dete bilo u pitanju) ugradila u mene.
Hvala ti što si pristala da me rodiš I izdržiš moja NEĆU i ZAŠTO! Volim te! Hvala i radujem se što si pristala da me rodiš i u sledećem životu! Hvala ti što si moj najveću Učitelj u ovom životu!
Zahvalna i ovog 18.aprila za priliku da živim! Danas posebno zahvalna (konačno probuđena) za sve talente koje nasledih iz prethodnih života, i to što sam još 2012.stavila sebe u službu Boga i ljudi.
Zahvalna za sve vas, za sve moje žute vrane koje su mi dozvolile da vas osvestim i probudim.
Sa radošću živim svaki dan kao da je prvi, jedini i poslednji, a ovaj, sasvim slučajno, je onaj u kome postajem većinski vlasnik svog života. Provešću ih sa svoja najdraža 3 muškarca, sa njom u mislima!
Hvala za život, hvala za ljubav, i hvala za radost!
Posvećeno Mirjani Prokić, mojoj majci, na moj rođendan, 18.4.2019. Beograd