Tekst: Jasmina Stojanović, Fotografije: Dalibor Danilović

"Imaš pogled čoveka koji prihvata ono što vidi jer očekuje da će se probuditi...", rečenica je koja je došla do mene neposredno pre nego što sam počela da pišem priču o sudbini, toku života i buđenju potencijala sa Snežanom Prokić, trenerom životnog razvoja i poslovnih veština.

Tako sam je u trenutku i videla – radoznalog pogleda koji raščlanjuje i sortira, brzog govora i preciznih uputstava kako rešiti problem. Snežana Prokić je i Life&business coach, inženjer, menadžer, energetski psiholog i energetski astrolog, NLP master i coach, konsultant sistemskih porodičnih i biznis konstelacija. Vodič onima koji žele da poboljšaju kvalitet svog života i postanu bolja verzija sebe.

Da li sudbina šalje glasnike? Ili je suviše mudra, puštajući nas da budni sanjamo i da se sami probudimo?

Trenutak za buđenje je kad je Duša izabrala da oživi. Dotle spavamo. Taj trenutak može da bude trenutak najveće patnje i bola, ili trenutak ostvarenja najveće životne želje. I svaka Duša, u svakom svom životu, ima taj Trenutak buđenja. Koji može da bude u ranim godinama, ili kasno, pred smrt. Budni sanjamo, misleći da živimo svoj Život, a živimo živote svojih sećanja, predaka i naših prethodnih života, dok se ne desi taj Trenutak. Tad uzimamo svoj život u svoje ruke i preuzimamo odgovornost nad sopstvenim telom, emocijama, mislima i svim sledećim odlukama.

Glasnike imamo i dok sanjamo, samo smo ih manje svesni, nego kad se probudimo. Naši glasnici su snovi koji nam pokažu kojim putem da krenemo, kada da se zaustavimo i promenimo Smer. Predosećaji da će nešto lepo da se desi na putu, i stvarno se provedemo kao nikad u životu. Slutnje u stomaku koje nam kažu da nešto nije kako treba a ne znamo tačno šta, pred neki ispit ili izlazak, ili kad vidimo nekog prvi put, a nije nam potaman. Prijatelji koji nam se nađu baš kad su nam potrebni. Potpuni stranci koje prepoznamo po sjaju u očima i „znamo“ da se znamo mnogo života unazad i da smo se ponovo sreli da se mnogo volimo, da radimo stvari zajedno, i da poboljšavamo svet oko sebe. Leptirići u stomaku kad idemo na sastanak sa nekim ko nam se mnogo sviđa. Odluke da odemo na neko predavanje ili radionicu, a da nemamo logično objašnjenje zašto. Pokret ruke ka nekoj knjizi u knjižari koja nam da sve odgovore koji nam trebaju baš tad, slučajni prolaznici koji nam kažu rečenicu dve i to pokrene promene u nama, poruke kao znaci sa bilborda kad se pitamo: Zašto, kako, zbog čega, kuda?

Šta je za Vas danas, posle radionica, edukacija, i iskustava kroz koje ste prošli sudbina,a šta tok života?

Sudbina je višedimenizionalno sećanje na prošlost i potencijalnu budućnost, bez našeg Buđenja. Preuzimanjem života tj. odgovornosti ka životu (kao najvećem daru koji nam je dat) u svoje ruke, kroz delovanje u sadašnjem trenutku: isceljivanjem prošlosti i maštanjem potencijalne budućnosti, dobijamo novi, viši nivo stvarnosti. Mi uradimo šta je do nas, a ostalo prepustimo Bogu. Tada ulazimo u Tok života. Kad smo pošli u susret svojoj sudbini, osvestili je, prihvatili Dar, promenili sve što smo mogli, i živimo mirno svaki trenutak koji nam je dat nadalje.

Uzimamo li uzde svog razvoja ili učimo da plivamo u vodama života, kada se odlučimo za coaching?

Plivati u vodama života znači da smo spremni da uradimo sve što je do nas, i da rezultat delovanja čekamo mirno, sa strpljenjem i verom da će ono što je najbolje za nas da se desi, u vremenu i prostoru koji je bolji nego da smo ga maštali. Nekad to izgleda čudno, jer je vrlo teško prihvatiti da najviše i najbrže rastemo baš u trenucima najvećih iskušenja, patnji, trauma, bolesti i gubitaka. Da su to trenuci kad se najlakše Budimo, i kad najzad shvatamo pravu cenu Života koji nam je dat. “Da Bog da imao pa nemao” je poslovica koja najbolje oslikava osećaj (ne)moći pred žestinom života.

Ono što coaching može da nam pomogne je da brže prođemo sve izazove, i lakše stignemo do cilja ili želje koja nas pokreće.

Coaching nam pomaže da osvestimo sve razloge zbog kojih je naša Duša izabrala baš određeni trenutak rođenja, roditelje, zemlju, rođake, prijatelje, iskušenja iIi talente. Pomaže nam da otkrijemo, brže i lakše, sve uzroke situacija koje nam se ponavljaju iznova i iznova, da ih iscelimo, i da sagledamo koje su nam moguće lekcije preostale u budućnosti pred nama, da ih naučimo što brže i bezbolnije, kroz molitve, promenu misli i emocija, kako se ne bi dešavale tj. oživele na nivou fizičkog tela (potencijalnih bolesti, loših odnosa sa ljudima i okolnosti u našem okruženju).

Ko je heroj svog života?

Svaka osoba koja je spremna da prihvati sve Senke svoje prošlosti, da prihvati svoju nesavršenost, svoje pretke i sve događaja koji su joj do današnjeg dana odredili život. Da podvuče crtu i kaže: Zahvalan za ovo što imam, biram da iz dana u dan, uradim sve što mogu sa svojim životom, da meni i ljudima oko mene bude bolje. I da bez obzira na to koliko puta posrnem i padnem na Putu života, da se uvek dignem i nastavim da idem dalje.

Kako da lakše putujemo svojim herojskim stazama, putevima koji su samo nama namenjeni?

Svi problemi koji postoje imaju nekoliko zajedničkih mehanizama (strahovi i negativna uverenja, krivica, sram i stid, mržnja, ljutnja i bes, tuga i patnja, ćutanje, iluzije, nepoverenje u sebe, ljude i Boga). Sa druge strane, svako od nas je divno biće sa posebnim talentima koji su samo nama dati u datom prostoru i vremenu. Kao i otisci prstiju, nema dva čoveka na planeti Zemlji, ni u jednom vremenu i prostoru, koji imaju iste talente, snagu i spremnost da menjaju sebe i svet oko sebe. Čim shvatimo da je nama namenjen samo naš put, sa početka do kraja života, ali da imamo sposobnost da ga učinimo krivudavijim ili više pravim, i da na raskrsnicama MI imamo slobodu izbora da odlučimo kuda i kako, tada se Život pretvara u izmaštavanje najbolje verzije našeg ličnog puta. Saznanje i prihvatanje da smo mi tvorci svog puta (reagovanjem na trenutne okolnosti i stvaranjem novih budućih mogućnosti, pogrešnim i pravim odlukama, lošim i dobrim emocijama, činjenjem dobrih dela) čini ovaj život odgovornijim, i u isto vreme lakšim.

NLP, astrologija, konstalacije – poput raznih jezika Univerzuma pomogli su Vam da dešifirujete matrice života. Koje biste tehnike, savete izdvojili, šta Vam najviše govori o sagovorniku, a šta najviše nudi rešenje?

NLP me učio da najbolje osluškujem sagovornika (rapport) i da pratim svaku, i najtananiju promenu raspoloženja, načina govora, pokreta tela. Slušanje i gledanje sagovornika omogućava mi najbolje upoznavanje njegovih potreba i izazova sa kojima se sreće. Astrologija (natalna karta ili upoređivanje dve natalne karte kad su partneri u pitanju) potvrđuju sve ono što je klijent sam ispričao, jer sve ono što trenutak našeg rođenja može da se tumači na različite načine, a prethodni razgovor sužava dijagnozu precizno. Ukrštanjem informacije dobijenih razgovorom i natalnom kartom omogućava izuzetno duboko sagledavanje postojećeg stanja i uzroka koji su do njega doveli. Isceljivanje uzroka je najlakše kombinacijom (posebno prilagođenoj svakom klijentu i svakoj temi) konstelacija, nehipnotičke regresije, terapeutskih NLP tehnika, kao i više vidova energetskih vežbi iz astrologije (isceljivanje izazovnih aspekata) i rada na energetskim meridijanima.

Nadalje rešenje stvara sam klijent (sve odgovore ima on u sebi, u svesti i podsvesti). Ja mu samo pomažem da ih prepozna, i da krene ka ostvarenju svog cilja, koristeći kombinaciju tehnika NLPa, poslovnih veština, energetskih vežbi, kao i radu na sopstvenim talentima i odnosima, koji sagovorniku daju motivisanost, snagu, strpljenje i posvećenost da istraje.

Da li nas sve te tehnike vraćaju sebi? Da li se osećate kao vodič sa svetiljkom koji obasjava povratak kući?

“Molitvom i postom i najveći problemi mogu da se reše”. Dok nijedna tehnika nije postojala, ljudi su bili povezani sa prirodom,  Bogom. Pričanjem priča uz vatru, pevanjem i igranjem i korišćenjem bilja su ozdravljali, bivali radosniji i uspešniji. Mirno su živeli svoj život kakav im je dat, prihvatajući sve što se dešava kao Božju volju. Kad me pitaju danas koje koristim tehnike, kažem-sve one koje nas vraćaju Bogu, prirodi, prirodnim zakonima koji su vladali i vladaju kroz vremena i prostore. Jesam vodič da sagovornika vratim sebi, da nauči da osluškuje i čuje šta svoje sopstveno telo, misli, emocije i Duša imaju da mu poruče. Da krene putem svoje Duše- putem dostojnim života, da postigne sve ono što može (popularno se kaže da postane najbolja verzija sebe) i da pritom svojim talentima I radom služi ljudima oko sebe.

Kako biste opisali dušu?

Kao Božansku iskru koja nas povezuje sa Bogom, kroz vremena i prostore, koja menja tela iz života u život, i kao besmrtna se vraća tvorcu sa iskustvima iz prethodnog života. I ponovo se otelotvoruje kroz novo telo za nova iskustva.

Kada prevedete jezik Univerzuma, koju rečenicu čujete?

Svako od nas je Božansko biće vredno života, ljubavi, radosti. Istina je lepota i lakoća. Ljubav je najjača emocija koja produžava i daje život. Zbog nje se iznova i iznova rađamo. Ljubav je život. Život je ljubav.

Da li danas živite onako kako osećate?

Ja živim ono što pričam. Pričam ono što osećam. Pišem ono što iskusim i primenim u radu sa sagovornicima. Radim sama sve ono što savetujem drugima. Sa toplinom, staloženošću, strpljenjem, upornošću i potpunim poverenjem u ovaj život.

Koje ste zamkove osvojili pre nego što ste u sebi probudili Snežanu Prokić?

Bila sam ono što se u poslovnom svetu zove orijentisana na rezultate, tj na ostvarivanje ciljeva. I sve svoje zamkove spoljnog uspeha i potvrda sam ostvarila (veoma uspešno)… Sem onog koji mi je bio najvažniji. I tek kad sam osvojila zamak koji se zove “Prihvatiti ono što jeste”, i postala zahvalna za ono što imam, ne pateći više za onim što nemam, osvestila sam sve svoje velike talente, koji su bili prisutni i nevidljivi. I tada počinje moj Put radosti i širenja priče Ljubavi prema životu koji nam je dat, preko mog sajta, obraćanja ljudima preko TVa, i kroz individualne razgovore sa mojim sagovornicima.

Koliko ste sada ono što ste oduvek želeli da budete, a koliko samo deo onoga što ćete biti?

Od malena sam vaspitavana da se takmičim sa samom sobom od juče, tj da svaki novi dan budem bar malkice bolja od sebe. Da se dignem kad padnem i da nastavim da idem. Da nema stajanja dok smo živi. Ne zato što nisam savršena, nego zato što uvek ima nešto novo da se nauči, da se isproba nova tehnika, da se pomogne još jednom sagovorniku da postane uspešniji i radosniji, da se kroz još jedno predavanje pokrene talas dobrih promena.

Ja sam radosna žena, jer živim najbolju moguću verziju svog života, svesna da sam uradila sve, celim srcem dušom, telom, motivisanošću, upornošću i posvećenošću, da ostvarim sve svoje želje i ciljeve. Nisu se još sve ostvarile. Ima ih malih i nekih mnogo velikih. To znači da imam čemu da se radujem, da još ima događaja i osoba koje iščekujem. I to daje draž životu. Da ne znamo šta svojim činjenjem danas možemo da dozovemo i prizovemo sutra. I baš se radujem da vidim kuda vodi ovaj moj Put ljubavi prema životu.

U umu prepunom misli, kao u sobi punoj nameštaja, gde nam sve treba a ništa nam nije potrebno, kako napraviti veliko spremanje?

Najlakši i najbrži način je pratiti sopstveno disanje bar tri minuta, kroz udah i izdah. Pratiti put vazduha koji udišemo dok dođe do stomaka, i zatim, njegov izlazak iz stomaka, kroz pluća, i kroz usta. Na taj način razbistrimo glavu i izbacimo sve misli. Tako se smirimo.

Posvetiti svom umu bar deset minuta praćenja sopstvenih misli, i zapisivati 3 spiska: misli koje se odnose na prošlost, sadašnjost i budućnost. Kad ih razvrstamo, lako shvatimo da prošlost ne možemo da promenimo, da je budućnost veoma neizvesna, I da je je jedini trenutak kad možemo da delujemo I da preduzimamo akcije, samo sadašnji trenutak, samo SAD I OVDE. I tada treba napraviti plan, postaviti prioritete i zapitati sebe: Šta ja mogu da uradim sad i ovde, sa onim što imam sad? Koga mogu da pitam da mi pomogne da bih stigao tamo gde želim? Rođaka, prijatelja, trenera? Kad sagledate plan, krenete u delanje, u akciju. Akcija je ono što nam razbistrava um i pokreće nas na Put promene.

Kada ne znamo kuda dalje, šta je Vaš savet?

Zahvaliti se za sve ono što imamo. Vodu, vazduh, krov nad glavom, telo koje nas nosi, odeću i obuću, hranu i piće, drage osobe, posao ili poneki izvor prihoda. Zahvaliti se za Dar koji se zove Život. I onda zapitajte sebe:

Šta je to što mene raduje? Polako počnite da ugađate sebi.

Zbog koga vredi da živim? Ima li neko drago biće koje me pokreće da se ujutru probudim i ustanem?

Koje talente imam koji su samo moji, kojima mogu da služim ljudima oko sebe (kuvanje, igranje, pevanje, plesanje, slikanje,  podučavanje mladih naraštaja, I sve one sposobnosti i iskustva koje sam naučio kroz školu i posao.

Pitajte nekog vama dragom: Šta bi ti uradio na mom mestu? Saslušajte savet i krenite tim putem, ili prilagodite sebi. Budite podrška tom prijatelju ili nekom drugom. Služite. Primetite ljude oko sebe kojima možete da date osmeh, lepu reč, zagrljaj, poljubac. Širite radost i ljubav oko sebe. Činite dobra dela. Bilo koje dobro delo. I sledite svoje srce. Recite osobama koje volite da ih volite. Dajte i primajte ljubav u svakom aspektu života. Neka vas ljubav pokrene na život.